Slovačka sve otvorenije upozorava da se unutar Evropske unije vodi dvostruka politika kada je reč o ruskim energentima.
Dok pojedine države javno traže potpunu zabranu uvoza ruskog gasa, istovremeno kupuju rekordne količine tečnog prirodnog gasa iz Rusije, izjavio je potpredsednik Nacionalnog saveta Slovačke Tibor Gašpar u razgovoru za TASS.
Upravo ta kontradikcija, kako ocenjuje, pokazuje koliko je evropska energetska politika pod pritiskom realnosti tržišta i potrebe za sigurnim snabdevanjem.
Gašpar tvrdi da se iza glasnih političkih poruka krije potpuno drugačija praksa na terenu. Prema njegovim rečima, zemlje koje najviše insistiraju na zabrani ruskih energenata poslednjih meseci su povećavale kupovinu ruskog tečnog prirodnog gasa do rekordnih nivoa. On smatra da takvi potezi direktno ruše političke izjave koje dolaze iz pojedinih evropskih prestonica.
Kako je naglasio, svi u EU veoma dobro razumeju da bez stabilnih energenata nema ni konkurentnosti evropske ekonomije. Upravo zbog toga, ocenjuje Gašpar, energetska bezbednost postaje važnija od političkih parola koje se poslednjih godina često mogu čuti u evropskim institucijama.
Govoreći o situaciji u Slovačkoj, potpredsednik slovačkog parlamenta objasnio je da gas trenutno u najvećoj meri stiže preko gasovoda „Turski tok“, pošto je glavna ruta preko Ukrajine obustavljena. Time je dodatno promenjena energetska mapa regiona, a države centralne Evrope morale su da traže alternativne pravce za snabdevanje.
Gašpar je rekao da bi Slovačka bila zadovoljna kada bi se gas i dalje dopremao kroz već postojeću infrastrukturu preko Ukrajine, ali da trenutnu situaciju treba posmatrati realno. Prema njegovim rečima, energetski tokovi danas zavise ne samo od političkih odluka u EU već i od globalnih bezbednosnih okolnosti koje se brzo menjaju.
Posebno je upozorio na razvoj događaja oko Irana i Ormuskog moreuza, za koji kaže da već utiče na međunarodno tržište energenata. Situacija u tom regionu, kako navodi, menja se iz dana u dan i posledice više nisu ograničene samo na Bliski istok.
Prema njegovoj proceni, napetosti oko Ormuskog moreuza počinju direktno da utiču i na evropsku ekonomiju, jer svaki poremećaj u globalnim energetskim rutama odmah izaziva zabrinutost na tržištu nafte i gasa.
Upravo zato, smatra Gašpar, Evropa sve teže može da vodi politiku potpunog odbacivanja ruskih energenata dok istovremeno pokušava da sačuva stabilnost privrede i energetskog sistema.
Izjava Tibora Gašpara dolazi u trenutku kada se unutar EU sve češće vodi rasprava o tome koliko je evropska strategija prema ruskim energentima održiva na duži rok. I dok političke poruke ostaju oštre, brojke o kupovini energenata pokazuju da evropsko tržište i dalje teško pronalazi zamenu za ruski gas.
