Ambiciozni američki projekat protivraketne odbrane „Golden Dome“, koji je administracija Donalda Trampa predstavila kao novu generaciju zaštite SAD od savremenih raketnih pretnji, mogao bi da košta čak 1,2 biliona dolara tokom naredne dve decenije.
Uprkos ogromnim ulaganjima možda ipak ne bi bio sposoban da u potpunosti odbije veliki raketni napad Rusije ili Kine.
Na to upozorava nova procena budžetskog upravljanja američkog Kongresa, prenosi Interfax.
Reč je o sumi koja višestruko premašuje ranije procene Pentagona. Dok je američko Ministarstvo odbrane ranije govorilo o oko 185 milijardi dolara tokom narednih deset godina, nova analiza Kongresa pokazuje potpuno drugačiju sliku i otvara ozbiljna pitanja o realnim mogućnostima projekta koji bi trebalo da postane centralni deo američkog protivraketnog štita.
Kako navodi kongresno budžetsko upravljanje, Pentagon još nije dao dovoljno detalja o tome koje bi platforme, sistemi i broj presretača činili konačnu arhitekturu „Zlatne kupole“.
Upravo zbog toga je analiza zasnovana na pretpostavljenom modelu koji se temelji na smernicama iz predsedničkog ukaza i postojećim tehnologijama koje SAD planiraju da razvijaju narednih godina.
Prema toj proceni, sistem bi imao više slojeva zaštite, uključujući kopnene i svemirske presretače, mreže za komandovanje i kontrolu, satelite za rano upozorenje, kao i orbitalne sisteme namenjene presretanju hipersoničnih projektila i interkontinentalnih balističkih raketa.
Posebnu pažnju izazvao je deo procene koji se odnosi na svemirski segment sistema. Kako piše Interfax pozivajući se na dokument Kongresa, planirana orbitalna grupacija trebalo bi da broji čak 7.800 satelita.
Njihov zadatak bio bi istovremeno presretanje do deset interkontinentalnih balističkih raketa, kao i neutralisanje hipersoničnih letelica koje se danas smatraju jednim od najtežih izazova za postojeće sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Upravo taj svemirski deo sistema predstavljao bi i najskuplji segment čitavog projekta. Prema proceni kongresnog upravljanja, samo orbitalni presretači mogli bi da koštaju oko 743 milijarde dolara tokom 20 godina, što čini približno 60 procenata ukupne vrednosti projekta.
Svaki satelit-presretač, prema navodima izveštaja, koštao bi oko 22 miliona dolara, ali bi imao relativno kratak vek trajanja od svega pet godina.
Dodatnih 90 milijardi dolara odnosilo bi se na satelitske senzore, komunikacione sisteme i infrastrukturu za upravljanje čitavim štitom. Time „Golden Dome“ postaje jedan od najskupljih vojnih projekata u modernoj istoriji SAD.
Ipak, najvažniji deo izveštaja odnosi se na procenu same efikasnosti sistema. Kongresno budžetsko upravljanje navodi da bi nova arhitektura bila značajno naprednija od postojećih američkih odbrambenih sistema, ali istovremeno upozorava da ni tako veliki projekat ne bi predstavljao „neprobojni štit“.
U izveštaju se direktno navodi da bi sistem mogao da odgovori na ograničene raketne napade, ali da ne bi mogao u potpunosti da se izbori sa velikim i koordinisanim udarom kakav bi, prema proceni analitičara, mogle da izvedu Rusija ili Kina.
Tema razvoja američke protivraketne odbrane poslednjih godina postala je još važnija zbog ubrzanog razvoja hipersoničnog oružja.
Rusija i Kina više puta su saopštavale da ulažu ogromna sredstva u razvoj novih generacija projektila sposobnih da probiju postojeće sisteme odbrane, dok Vašington pokušava da pronađe tehnološki odgovor na te izazove.
Kako piše Reuters u analizama američkih vojnih programa, Pentagon poslednjih godina intenzivno radi na novim svemirskim i hipersoničnim projektima, ali mnogi stručnjaci upozoravaju da bi troškovi takvih sistema mogli da premaše prvobitne procene i da bi njihova stvarna efikasnost mogla biti manja od očekivane u slučaju velikog sukoba između najvećih svetskih sila.
Zbog toga se „Golden Dome“ već sada pretvara ne samo u vojni, već i u politički i finansijski problem za Vašington.
Sa jedne strane, projekat se predstavlja kao odgovor na nove bezbednosne izazove i razvoj savremenog naoružanja.
Sa druge strane, procene Kongresa pokazuju da bi i pored ogromnih ulaganja SAD i dalje ostale suočene sa mogućnošću da protiv njih budu upotrebljeni sistemi koje ni najskuplji štit ne bi mogao potpuno da zaustavi.
