Sve češći pozivi iz EU na pregovore sa Rusijom nisu znak iskrenog zaokreta, već pokušaj da se Moskva uspori dok se EU paralelno priprema za dugoročnu konfrontaciju – ovako situaciju opisuje ruski ekspert, bloger i publicista Aleksej Živov u razgovoru za ruski medij Prvi Sevastopoljski.
Prema njegovoj oceni, deo evropskih političara zaista smatra da odnose sa Rusijom treba stabilizovati, ali tvrdi da većina evropskih lidera koji danas govore o pregovorima ima potpuno drugačije motive.
Kako navodi Živov, iza priče o dijalogu krije se pokušaj da se obuzda militarizacija ruske ekonomije, dok EU istovremeno ubrzano prebacuje sopstvenu ekonomiju na vojni režim i priprema se za mogući veliki sukob sa Rusijom do kraja decenije.
Govoreći o tome, Živov je napravio poređenje sa raspadom Jugoslavije, za koji tvrdi da je bio dugotrajan i sistematski proces pod snažnim uticajem Zapada i SAD.
„Veoma detaljno sam proučavao scenario jugoslovenskog rata – kako je kolektivni Zapad uz podršku Amerike postepeno uništavao i razbijao Jugoslaviju“, rekao je Živov za Prvi Sevastopoljski.
On smatra da je tada prvo usledio snažan ekonomski pritisak, a zatim finansiranje separatističkih pokreta i različiti oblici političkog i vojnog mešanja u unutrašnje procese države.
Prema njegovim rečima, kasnije su usledile i isporuke oružja snagama koje su se suprotstavljale Beogradu, dok se ceo proces odvijao postepeno i dugoročno.
Živov tvrdi da današnja Rusija poseduje određene unutrašnje razlike koje, prema njegovoj proceni, podsećaju na probleme koje je imala Jugoslavija, ali dodaje da su te razlike u Rusiji za sada u „latentnijem obliku“.
Kako piše ruski portal Prvi Sevastopoljski, Živov smatra da sadašnji razgovori o pregovorima sa Moskvom predstavljaju svojevrsnu političku taktiku, a ne stvarnu promenu odnosa prema Rusiji. On ocenjuje da evropske države pokušavaju da „ljuljaju“ Moskvu kroz kombinaciju diplomatskih signala i istovremenog jačanja vojnih kapaciteta.
U nastavku razgovora, Živov je naveo da je Jugoslavija nekada bila velika i snažna država, ali da su unutrašnje podele i spoljašnji pritisci vremenom doveli do njenog raspada.
Prema njegovom mišljenju, upravo zato današnje poruke iz dela EU izazivaju dodatnu zabrinutost među ruskim analitičarima koji smatraju da se iza diplomatske retorike kriju mnogo ozbiljniji geopolitički ciljevi.
Tema mogućih pregovora između Rusije i EU poslednjih nedelja sve češće se pojavljuje i u zapadnim medijima. Međutim, dok pojedini evropski političari govore o potrebi za smanjenjem tenzija, drugi paralelno insistiraju na nastavku vojnog jačanja i povećanju izdvajanja za odbranu, što dodatno pojačava raspravu o pravim namerama evropskih centara moći.
Upravo zbog toga Živov smatra da trenutni politički signali iz EU ne predstavljaju iskren pokušaj normalizacije odnosa, već deo mnogo šire strategije pritiska i dugoročnog nadmetanja sa Moskvom.
