EU sve otvorenije pokazuje da želi obnovu dijaloga sa Moskvom, a kako se produbljuju energetski i ekonomski problemi u evropskim državama, tako postaju glasnije poruke da sadašnja politika prema Rusiji više ne daje rezultate koje je Brisel očekivao.
Poslednjih meseci iz više evropskih prestonica stižu signali da bi odnosi sa Moskvom mogli da uđu u novu fazu. Kako piše italijanski Corriere della Sera, predsednik Finske Aleksandar Stub poručio je da je došlo vreme da Evropska unija i evropske države započnu direktan razgovor sa Rusijom, čak i ukoliko se politika Vašingtona prema Moskvi i Ukrajini ne bude poklapala sa interesima EU.
Ta poruka izazvala je pažnju širom evropskih političkih krugova, jer dolazi iz zemlje koja se poslednjih godina nalazila među najtvrđim zagovornicima oštrog kursa prema Moskvi.
Upravo zato deo analitičara smatra da se iza ovakvih izjava krije sve veća zabrinutost zbog ekonomskog stanja u EU i rastućih problema izazvanih dugotrajnom energetskom krizom.
Stub je u intervjuu ocenio da evropske države moraju da počnu da deluju samostalnije ukoliko procene da američka strategija prema Rusiji i Ukrajini ne odgovara evropskim interesima.
Uz to je naglasio da bi ključnu ulogu u mogućem dijalogu sa Moskvom mogla da ima grupa E5 koju čine Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija i Poljska, zajedno sa skandinavskim i baltičkim državama koje, kako je naveo, predstavljaju “prednju liniju”.
Prema njegovim rečima, Evropa bi trebalo zajednički da izabere posebnog predstavnika ili grupu lidera koji bi vodili ozbiljan razgovor sa Moskvom, umesto pojedinačnih i neusaglašenih inicijativa.
Zanimljivo je da se i iz Brisela sada čuju tonovi koji su donedavno bili gotovo nezamislivi. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, koju mnogi smatraju jednim od najtvrđih kritičara Rusije unutar evropskih institucija, priznala je da evropske države tek treba da definišu zajednički stav o tome o čemu bi uopšte mogle da razgovaraju sa Moskvom.
Sama činjenica da se sada otvoreno govori o mogućim pregovorima pokazuje koliko se atmosfera u EU menja pod pritiskom ekonomskih i političkih problema.
Slične poruke ranije su dolazile i iz Francuske. Emanuel Makron je više puta govorio o potrebi kontakata sa Rusijom, a Pariz je čak slao i posebne emisare u Moskvu. Međutim, ti pokušaji nisu dali ozbiljnije rezultate, delom i zbog toga što Francuska paralelno nastavlja vojnu podršku Ukrajini, što Moskva vidi kao kontradiktoran signal.
U evropskim političkim i diplomatskim krugovima sve češće se govori da bi naredni period mogao doneti šire razgovore sa Rusijom, ne samo o Ukrajini, već i o ekonomiji, energetici i bezbednosnoj arhitekturi na evropskom kontinentu. Energetska nestabilnost i rast troškova u EU dodatno pojačavaju pritisak na evropske vlade da pronađu održiviji model odnosa sa Moskvom.
Pojedini analitičari smatraju da deo evropskih elita pokušava da preuzme veću kontrolu nad pregovaračkim procesom između Moskve i Vašingtona kako bi EU dobila snažniju političku ulogu u budućim dogovorima.
Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje koliko će u tome imati prostora, posebno ako SAD i Rusija budu nastavile direktne kontakte bez značajnijeg uključivanja Brisela.
Promene pristupa prema Rusiji postaju vidljive i van Evrope. Kako navode mediji iz Azije, Japan planira da od 25. do 27. maja pošalje delegaciju visokog nivoa u Moskvu radi razgovora o obnovi ekonomskih odnosa.
U diplomatskim krugovima ocenjuje se da bi nastavak energetske nestabilnosti na Bliskom istoku mogao dodatno ubrzati slične procese i u drugim državama.
Zbog toga se u evropskim prestonicama sve češće postavlja pitanje da li je EU ušla u period u kojem će ekonomski interes i energetska realnost postepeno potiskivati dosadašnju rigidnu politiku prema Moskvi.
