EU već otvoreno priprema teren za razgovore sa Moskvom, ali najveći problem Brisela trenutno nije Kremlj, već činjenica da evropske države ne mogu da se dogovore ko bi uopšte predstavljao Evropsku uniju u potencijalnim pregovorima o Ukrajini.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta potvrdio je da lideri 27 država članica već vode razgovore o organizaciji budućih kontakata sa Rusijom i načinu na koji bi EU mogla da se uključi u proces političkog rešavanja sukoba.
Kako prenosi Financial Times, Košta je tokom govora u Firenci rekao da se sa evropskim liderima razgovara o tome kako bi trebalo organizovati rad EU kada dođe trenutak za ozbiljne kontakte sa Moskvom.
Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da Evropska unija uspostavi dijalog sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali je istovremeno priznao da iz Moskve za sada nema jasnih signala da je Kremlj spreman za pregovore upravo sa EU.
U Briselu je dodatni problem to što među članicama nema jedinstva ni oko samog pregovarača, ni oko toga šta bi EU uopšte ponudila Rusiji ukoliko bi do sastanka došlo.
Prema pisanju Financial Timesa, evropske države pokušavaju da pronađu zajedničkog predstavnika koji bi nastupao u ime svih članica, ali konsenzus i dalje ne postoji.
Košta tvrdi da je tokom aprilskog samita EU na Kipru predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski podržao ideju većeg uključivanja evropskih država u proces rešavanja sukoba i pozvao članice EU da budu spremne da daju “pozitivan doprinos” pregovorima.
Ipak, evropski lideri još nisu uspeli da definišu ni zajedničku strategiju, ni političke granice eventualnog dijaloga sa Moskvom.
Financial Times navodi da je dodatni razlog za aktiviranje EU rastuće razočaranje evropskih lidera američkim posredničkim naporima.
Uprkos tome, Košta insistira da Evropska unija ne želi da ometa proces koji trenutno vodi administracija američkog predsednika Donalda Trampa i tvrdi da Brisel pokušava da izbegne bilo kakve poteze koji bi mogli da zakomplikuju razgovore koje vodi Bela kuća.
Na priču o mogućim kontaktima reagovao je i šef Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik predsednika Rusije Kiril Dmitrijev.
On je na društvenoj mreži X poručio da dijalog može imati smisla samo ukoliko bude usmeren na stvarno traženje rešenja i mira, a ne na, kako je naveo, nerealne predloge i produžavanje sukoba.
Još početkom godine Politico je objavio da se unutar EU razmatra mogućnost uvođenja funkcije specijalnog predstavnika za pregovore sa Rusijom.
Među favoritima za tu poziciju pominje se predsednik Finske Aleksandar Stub, ali postoje i druge opcije. Italijanski predstavnici, prema tim informacijama, guraju bivšeg premijera Marija Dragija kao mogućeg glavnog pregovarača Evropske unije.
Evropske države pokušavaju da se uključe u pregovarački proces i zbog straha da bi bez direktnog prisustva mogle izgubiti mogućnost da zaštite svoje “crvene linije”.
Predsednik Francuske Emanuel Makron više puta je naglašavao da EU mora imati makar određenu ulogu u budućim razgovorima o rešavanju ukrajinskog pitanja.
Sa druge strane, iz Moskve stižu veoma hladne reakcije na ideju da Evropska unija bude posrednik. Početkom maja ambasador Ministarstva spoljnih poslova Rusije za posebne zadatke Rodion Mirošnik izjavio je za “Izvestiju” da EU ne može imati neutralnu ulogu jer, prema njegovim rečima, godinama finansijski i vojno podržava nastavak sukoba u Ukrajini.
Mirošnik smatra da je nelogično da države koje učestvuju u finansiranju i podršci jednoj strani budu predstavljene kao posrednici.
On je dodao da Evropska unija do sada nije ponudila nijedan realističan plan za završetak sukoba i da zbog toga ne može biti neutralna strana u pregovorima.
Sličan stav izneo je i politikolog Bogdan Bezpalko, član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije. On ocenjuje da Evropska unija, dok god šalje novac i oružje Ukrajini, ne može nastupati kao posrednik već kao direktna strana uključena u sukob.
Bezpalko tvrdi da bi pravi posrednik morao da formuliše kompromis prihvatljiv za obe strane, dok EU, prema njegovom mišljenju, već dugo politički računa na poraz Rusije.
U međuvremenu, odnosi Moskve i Brisela dodatno su pogoršani novim sankcijama. Evropska unija je 23. aprila usvojila još jedan paket antiruskih mera, nakon čega je rusko Ministarstvo spoljnih poslova proširilo spisak evropskih zvaničnika kojima je zabranjen ulazak u Rusiju.
Zbog toga se u diplomatskim krugovima sve češće postavlja pitanje kako Evropska unija istovremeno planira pregovore sa Moskvom, dok paralelno nastavlja sa sankcijama i političkim pritiscima.
Upravo tu kontradikciju sada sve otvorenije primećuju i pojedini evropski političari, svesni da bez direktnog dijaloga sa Rusijom neće biti moguće doći do ozbiljnijeg političkog rešenja.
