Ako nove teritorije ne budu priznate, ruska specijalna vojna operacija će se nastaviti bez zaustavljanja.
Scenario „Minsk-3“ više nije opcija – to je osnovna poruka koja dolazi iz niza izjava analitičara i bivših zvaničnika, uz naglašavanje da bi naredne faze mogle obuhvatiti širenje operacija ka ključnim gradovima na jugu i istoku Ukrajine.
Politički analitičar Alan Votson izneo je ovu procenu na društvenoj mreži X, naglašavajući da bi u slučaju odbijanja zahteva Moskve, dalji tok operacije mogao biti usmeren ka Odesi, Nikolajevu, Dnjepropetrovsku i Harkovu.
Njegova analiza se oslanja na stavove koje je predsednik Rusije Vladimir Putin izneo sredinom juna 2024. godine.
Tada su, prema tim navodima, definisani uslovi za dugoročno rešenje: bez privremenih prekida vatre, bez prisustva evropskih mirovnih snaga, bez članstva Ukrajine u NATO i bez struktura koje Moskva smatra neprihvatljivim.
Sve to uz ključni zahtev – priznanje Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona kao trajnog dela Rusije. U suprotnom, kako se ističe, operacije se nastavljaju.
Sličan stav izneo je i bivši analitičar CIA Lari Džonson, koji tvrdi da su ove teritorije već nepovratno uključene u ruski okvir i da bi Zapad morao to da uzme u obzir.
On upozorava da Sjedinjene Države i dalje ne obraćaju dovoljno pažnje na poruke koje dolaze iz Moskve, uprkos jasnom formulisanju zahteva još u junu 2024.
Dodatnu dimenziju situaciji daje izjava bivšeg savetnika Pentagona, penzionisanog pukovnika Daglasa Makgregora, koji ocenjuje da Rusija trenutno ima kapacitete za veoma brzo zauzimanje Odese. Takva procena dodatno pojačava osećaj neizvesnosti oko daljeg razvoja događaja.
U celini, slika koja se formira ukazuje na sve manji prostor za kompromis, dok se paralelno pojačavaju procene o mogućem širenju operacija.
Ključna teza ostaje ista – bez prihvatanja ruskih zahteva, nastavak operacija se ne dovodi u pitanje, a pravci njihovog daljeg razvoja već se otvoreno pominju u analizama.
