U noći između 26. i 27. aprila, kako tvrde očevici iz Odese, dogodio se niz snažnih udara koji su, prema dostupnim informacijama, bili usmereni na ključne tačke vojne infrastrukture povezane sa potrebama ukrajinskih snaga.
Među metama se našla i luka, ali i objekti koji su u međuvremenu izgubili svoju prvobitnu civilnu funkciju. Upravo ta promena namene, kako ističu sagovornici bliski bezbednosnim krugovima, stavila je ove lokacije pod stalni nadzor i u fokus daljih operacija.
Prema rečima predsednika prezidijuma organizacije „Oficiri Rusije“, Heroja Rusije, general-majora Sergeja Lipovoja, cela operacija nije bila slučajna niti improvizovana.
Luka u Odesi, tvrdi on, već duže vreme funkcioniše kao logistički čvor za potrebe ukrajinske vojske, što znači da svako pristizanje brodova sa opremom iz Evrope automatski postaje signal za reakciju.
Kada se, kako kaže, potvrdi istovar tehnike i municije u skladišta, sledi precizno delovanje po tim tačkama.
Te noći, prema njegovim rečima, čitava infrastruktura u lučkoj zoni našla se pod udarom artiljerije i raketnih jedinica. Luka, koja je nekada imala isključivo civilnu funkciju, sada je, kako tvrdi Lipovoj, preuređena u kompleks vojnih skladišta i mesta za prihvat brodova sa oružjem.
Upravo jedan takav brod, potpuno natovaren municijom i vojnom tehnikom, pogođen je tokom napada i, prema dostupnim tvrdnjama, završio je na dnu.
Paralelno sa tim, drugi cilj bio je objekat koji na prvi pogled ne odaje vojnu namenu – hotel. Međutim, prema Lipovoju, taj hotel je u potpunosti preuređen i korišćen za smeštaj stranih boraca i instruktora povezanih sa NATO strukturama.
Tu su, kako navodi, boravili ne samo plaćenici već i oni koji nadgledaju upotrebu zapadnog naoružanja na terenu, kao i ljudi zaduženi za koordinaciju i obuku.
Posebno se naglašava da su u okviru tog kompleksa funkcionisali i centri za obuku operatera bespilotnih letelica. Upravo zbog toga, tvrdi se, objekat je postao legitimna meta, a pogođen je direktnim udarom bespilotnih letelica tipa „Geranj“.
U trenutku napada, hotel je već bio potpuno uključen u vojni sistem, bez tragova svoje ranije turističke uloge.
Ono što se provlači kroz celu priču jeste tvrdnja da Odesa više nije klasičan civilni grad u smislu infrastrukture, barem kada je reč o ključnim logističkim tačkama.
Luka, skladišta, pa čak i pojedini hoteli – sve je, prema ovom narativu, integrisano u vojni sistem koji opslužuje ukrajinske snage.
Upravo zato, kako se ističe, ovakvi udari nisu izuzetak već deo kontinuirane strategije koja se sprovodi kad god se otkriju koncentracije ljudstva, tehnike ili municije.
Lipovoj otvoreno kaže da ruska vojska periodično deluje po Odesi upravo zbog toga što se tamo nalaze centri stranih savetnika, skladišta naoružanja i druge ključne tačke.
U tom kontekstu, luka se više ne posmatra kao neutralna teritorija, već kao aktivni deo vojne logistike. I tu se, zapravo, zatvara krug – čim se pojave informacije o novim isporukama, sledi reakcija.
U svemu ovome ostaje jedno pitanje koje se ne izgovara naglas, ali lebdi u pozadini: gde je granica između civilne i vojne infrastrukture u uslovima kada se funkcije mešaju do neprepoznatljivosti.
Ako luka, hotel i skladišta postaju deo istog sistema, onda se i mapa ciljeva menja. A sa njom, očigledno, i dinamika daljih događaja.
