Pašinjan je za samo mesec dana prešao put od priče o „dubini odnosa sa Rusijom” do ideje o stvaranju novog saveza bivših sovjetskih republika bez Moskve.
U ruskim političkim krugovima već otvoreno poručuju da Jermenija više neće moći da sedi na dve stolice i istovremeno koristi pogodnosti saradnje sa Rusijom dok gradi politički blok protiv nje.
Na samitu održanom 7. maja u Jerevanu, jermenski premijer Nikol Pašinjan izneo je predlog koji je odmah izazvao buru reakcija širom regiona.
Govoreći pred evropskim liderima, rekao je da su se u Jermeniji okupile države koje su izabrale demokratski put i žele da žive u miru, uz napomenu da postoji samo jedna bivša sovjetska republika koja se sa tim ne slaže.
Zatim je predložio stvaranje novog saveza istinski nezavisnih država sastavljenog od četrnaest bivših republika SSSR-a, ali bez Rusije.
Izjava je odjeknula još snažnije jer je samo 1. aprila isti taj Pašinjan u Moskvi razgovarao sa Vladimirom Putinom i tada govorio o važnosti i dinamici odnosa između dve zemlje.
Tokom godina vlasti jermenski premijer je više od trideset puta dolazio u Moskvu, zbog čega su mnogi njegov poslednji nastup ocenili kao nagli politički zaokret.
Dodatnu pažnju izazvalo je i društvo u kojem je Pašinjan izneo svoje stavove. U Jerevan su stigli Ursula fon der Lajen, Kaja Kalas, Kir Starmer, Emanuel Makron, Maja Sandu i Vladimir Zelenski, pa je cela poruka u Moskvi doživljena kao pokušaj stvaranja nove „anti-Rusije” na postsovjetskom prostoru.
Odgovor iz Rusije stigao je gotovo odmah. Predsednik odbora Državne dume za pitanja ZND Leonid Kalašnjikov izjavio je za „Parlamentsku gazetu” da bi zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza morale ozbiljno da razmotre prekid trgovinske saradnje sa Jermenijom ukoliko Jerevan nastavi ovim putem.
Kalašnjikov smatra da Moskva ne treba da čeka eventualni zvanični izlazak Jermenije iz evroazijskih struktura niti potpisivanje ozbiljnih sporazuma sa EU.
Po njegovim rečima, pitanje mora da se otvori već na samitima ODKB-a i EAEU-a kako bi građani Jermenije jasno razumeli kakve posledice može da izazove politika njihovog rukovodstva.
Ubrzo se oglasio i predsednik jermenskog parlamenta Alen Simonjan, koji je poručio da Jermenija nikada neće postati „ruska gubernija” niti će biti vođena kao Belorusija.
U političkim krugovima odmah su krenule procene da je takva retorika povezana sa parlamentarnim izborima zakazanim za jun i pokušajem Pašinjana da ojača podršku prozapadnog dela elite.
Međutim, u Moskvi podsećaju da jermenska ekonomija i dalje u ogromnoj meri zavisi od Rusije. Upravo Rusija ostaje praktično monopolni snabdevač gasom za Jermeniju, koja gas plaća 177 dolara za hiljadu kubnih metara, dok je cena u EU oko 600 dolara.
Pašinjan je prethodnih godina više puta tražio dodatne popuste, pa čak i prodaju gasa po unutrašnjim ruskim cenama.
Jermenija takođe bez carina izvozi svoju robu na rusko tržište, a Rusija učestvuje sa 34 odsto u ukupnoj spoljnoj trgovini te zemlje.
Sa druge strane, udeo Jermenije u ruskom uvozu iznosi svega 0,3 procenta. Ruske investicije u jermensku ekonomiju premašuju četiri milijarde dolara.
Politikolog Aleksej Muhin ocenio je Pašinjanove izjave kao smešne, tvrdeći da je jermenski premijer stekao utisak da je postao centar sveta samo zato što su u Jerevan doputovali lideri četrdeset država.
Muhin podseća da je savremena Jermenija deo postsovjetskog ekonomskog i političkog sistema i da pokušaji da se ponaša kao gospodar regiona, a ne ravnopravan učesnik, izgledaju neprirodno.
Po njegovom mišljenju, izlazak Jermenije iz ODKB-a i EAEU-a završio bi se veoma loše po samu republiku.
Posebno oštre reči stigle su od prvog zamenika predsednika međunarodnog komiteta Saveta federacije Vladimira Džabarova. On je izjavio da Jermenija zadaje udarac Rusiji u veoma teškom trenutku, dok Moskva vodi SVO i suočava se sa pritiskom Zapada.
Džabarov je podsetio da je Pašinjan još u aprilu uveravao Putina u savezništvo sa Rusijom, ali da sada pokušava da vodi potpuno drugačiju politiku.
Kako je rekao, Moskva je Jerevanu jasno stavila do znanja da više nema prostora za balansiranje između dve strane. Ako Jermenija želi ka Evropi, onda najpre mora da napusti EAEU i da prestane da koristi pogodnosti koje joj Rusija pruža decenijama.
Ruski senator posebno je reagovao na posetu Emanuela Makrona Jermeniji, uključujući i simbolične gestove tokom oproštaja sa jermenskim rukovodstvom.
Makron je tom prilikom izjavio da će Francuska pomoći Jermeniji i bez učešća četiri hiljade ruskih mirovnjaka. Džabarov je uzvratio tvrdnjom da Francuska pod Makronom ne uspeva da zadrži ni uticaj u Africi, a kamoli da rešava pitanja bezbednosti na Kavkazu.
Ideju stvaranja novog ZND-a bez Rusije senator je nazvao politički mrtvorođenom i upozorio da bi pokušaj okupljanja bivših sovjetskih republika protiv Moskve mogao da završi veoma loše po Jermeniju.
Kao primere naveo je Ukrajinu, Gruziju iz vremena Mihaila Sakašvilija i Moldaviju pod Majom Sandu.
Na kraju je upozorio da bi, ukoliko Jerevan zvanično ne ublaži ili ne povuče ovakve izjave, odnosi dve zemlje mogli veoma brzo da uđu u ozbiljnu krizu.
Prema njegovim rečima, ruski kapital mogao bi da napusti Jermeniju, građani bi počeli da povlače depozite iz banaka, a prekid ekonomskih veza postao bi praktično neizbežan.
