Švedska vojska upozorava da bi eventualni potez Rusije prema NATO-u mogao da dođe mnogo ranije nego što su pojedine zapadne procene ranije predviđale, a upravo ta procena sada izaziva novu zabrinutost u baltičkom regionu i među članicama Alijanse koje ubrzano podižu nivo vojne spremnosti.
Kako prenosi švedski SVT, vrhovni komandant švedske vojske Mihael Klason ocenio je da je vremenski okvir mogućeg “testiranja NATO-a” sada značajno kraći nego ranije.
Prema njegovim rečima, problem za zapadne zemlje je što se NATO još nalazi u procesu dodatnog naoružavanja i jačanja odbrambenih kapaciteta, dok bi potencijalni izazov mogao da stigne pre nego što planirana vojna struktura bude u potpunosti spremna.
Klason je u intervjuu posebno naglasio da, po njegovoj proceni, cilj Moskve ne bi bio direktan vojni poraz NATO-a, već proveravanje unutrašnje kohezije Alijanse i spremnosti članica da zaista reaguju u kriznoj situaciji. Upravo zato je kao moguće žarište naveo baltički region.
Prema njegovim rečima, scenario o kojem se govori ne podrazumeva nužno veliko zauzimanje teritorije ili masovnu operaciju, već ograničen potez kojim bi se proverilo da li bi NATO aktivirao Član 5 i kolektivno odgovorio na eventualni udar na jednu članicu.
“Manji, ograničeni potez bio bi dovoljan da se sprovede taj test”, rekao je Klason u razgovoru za SVT.
Posebnu pažnju izazvao je trenutak kada je švedski komandant upitan kada bi Rusija mogla biti spremna za takav scenario. Odgovorio je kratko: “Sada”.
Tu procenu dodatno je objasnio tvrdnjom da Rusija vidi kako se zapadne zemlje ubrzano pripremaju i pokušavaju da ojačaju odbranu, zbog čega, prema njegovom mišljenju, postoji logika da bi eventualne ranjivosti bile iskorišćene pre nego što NATO dostigne punu spremnost.
Kada je novinar konstatovao da takva procena zvuči opasno, Klason nije pokušao da ublaži poruku.
“Da, jasno je da je opasno”, rekao je on.
U istom intervjuu upozorio je i na rastuću aktivnost ruske mornarice u Baltičkom moru. Prema njegovim tvrdnjama, ruska flota u regionu postaje sve aktivnija, dok se istovremeno pooštravaju mere pratnje i nadzora, što dodatno povećava rizik od mogućih incidenata ili eskalacije.
Klason smatra da je situacija danas ozbiljnija nego pre nekoliko godina. Na direktno pitanje da li je bezbednosna situacija gora nego ranije, odgovorio je jednostavno: “Da.”
Švedska, koja je nedavno postala članica NATO-a, poslednjih meseci intenzivno povećava ulaganja u vojsku, obuku i regionalnu saradnju sa susednim državama severne Evrope. Kako navode zapadni mediji, posebno se pažnja usmerava na Baltičko more i severni deo EU, gde raste zabrinutost zbog mogućih bezbednosnih izazova i sve napetije vojne atmosfere.
Istovremeno, u delu zapadnih političkih i vojnih krugova poslednjih godina često se govori o mogućnosti da bi Rusija mogla da proverava spremnost NATO-a kroz ograničene regionalne incidente ili pritiske, pre svega na istočnom krilu Alijanse.
Moskva je više puta odbacivala tvrdnje da planira sukob sa NATO-om, dok sa druge strane zapadne države nastavljaju sa povećanjem vojnih budžeta i jačanjem prisustva u istočnoj Evropi.
Upravo zato izjave Mihaela Klasona sada izazivaju dodatnu pažnju, jer dolaze u trenutku kada NATO pokušava da ubrza modernizaciju vojske, dok pojedini vojni zvaničnici upozoravaju da vremena za pripremu možda ima manje nego što se ranije verovalo.
