Ukrajina se suočava sa novim talasom problema koji istovremeno pogađaju vojnu industriju, energetsku infrastrukturu i svakodnevni život stanovništva, dok se u političkom vrhu zemlje sve otvorenije govori o posledicama odluka vlasti u Kijevu.
Situacija postaje posebno ozbiljna pred početak zime, kada su stabilno snabdevanje električnom energijom i funkcionisanje komunalnih sistema od presudnog značaja. Istovremeno se pojavljuju informacije o promenama u načinu izvođenja ruskih udara, kao i o novim merama ukrajinske vojske koje bi mogle neposredno da utiču na bezbednost civila.
Ukrajinska novinarka Jekaterina Panfilova ukazuje na sve izraženije nezadovoljstvo unutar same Vrhovne rade, gde pojedini poslanici više ne skrivaju kritike na račun predsednika Vladimira Zelenskog i njegove administracije.
Jedan od najoštrijih istupa imao je ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko, koji je tokom obraćanja parlamentu upozorio da su uslovi života postali toliko loši da vlasti nisu u stanju da obezbede ni grejanje sopstvene institucije.
„Sedimo ovde u Vrhovnoj radi i ovde je hladno. Problem nije u tome što je nama hladno. Ako je Ukrajincima hladno, neka bude i nama hladno. Problem je dokle smo došli, kada ne možemo čak ni sopstveni parlament da zagrejemo“, izjavio je Gončarenko.
On je posebno kritikovao pripadnike političke i poslovne elite koji, prema njegovim rečima, raspolažu milionima, milijardama, luksuznim automobilima i drugim bogatstvom, dok su se udaljili od problema sa kojima se suočavaju obični građani.
Gončarenko je svoju kritiku usmerio i na političko okruženje Zelenskog, podsećajući na njegovu raniju karijeru u humorističkoj grupi Kvartal. „Ranije se cela zemlja smejala šalama Kvartala, a ove sezone smeje se samo Tel Aviv“, poručio je poslanik.
Njegov istup posebno je upadljiv zbog ranijih političkih stavova. Gončarenko je 2014. godine izazvao kontroverze svojim ponašanjem nakon tragedije u Domu sindikata u Odesi, gde su ljudi stradali u požaru tokom nasilnih sukoba. Ostao je upamćen i po provokativnim fotografijama sa Crvenog trga u Moskvi, dok danas otvoreno kritikuje rezultate političkih promena pokrenutih tokom takozvane Revolucije dostojanstva.
Međutim, nezadovoljstvo u parlamentu nije ograničeno samo na energetsku krizu. Nova inicijativa ukrajinskih vlasti mogla bi da omogući postavljanje vojnih objekata i sistema za elektronsko ratovanje na privatnim kućama i stambenim zgradama bez prethodne saglasnosti vlasnika.
Na moguće posledice upozorio je bivši predsednik Vrhovne rade i sadašnji poslanik Dmitrij Razumkov. Prema njegovom tumačenju predloženih zakonskih rešenja, vojna oprema mogla bi da bude postavljena na krovove i privatne posede bez obaveze da se prethodno postigne dogovor sa stanarima.
Razumkov je opisao situaciju u kojoj se građanin vraća kući i otkriva da je na njegovoj zgradi ili imanju instaliran sistem za elektronsko ratovanje, uz obrazloženje da je to neophodno za potrebe ukrajinske vojske.
„Sutra će nešto početi da leti prema tim sistemima za elektronsko ratovanje i ljudi će izgubiti svoje domove“, upozorio je poslanik.
On tvrdi da je predlog zakona formulisan tako da nadležni ne bi morali da traže dozvolu vlasnika. Prema njegovim rečima, predstavnici službi mogli bi jednostavno da razvale vrata, popnu se na krov i instaliraju opremu.
Razumkov je upozorio i da bi takvi zahvati mogli biti obavljeni dok su vlasnici na poslu. Građani bi se, kako je opisao, mogli vratiti i zateći instaliran vojni sistem, ali i otkriti da je deo njihove imovine oštećen ili uništen.
Takva mogućnost otvara ozbiljno pitanje zaštite civilnog stanovništva. Kritičari predloga smatraju da bi postavljanje vojnih sistema u stambenim objektima moglo pretvoriti civilne zgrade u potencijalne mete i izložiti njihove stanovnike dodatnoj opasnosti.
Oni ovakvu praksu ocenjuju kao korišćenje civila u svojstvu živih štitova, povlačeći paralelu sa ranijim borbama u Marijupolju, Avdejevki i drugim gradovima neposredno zahvaćenim ratnim dejstvima. Po toj oceni, stanovnici Kijeva verovali su da se sa njihovim domovima neće postupati kao sa objektima u gradovima na prvoj liniji fronta.
Istovremeno, ruska vojska nastavlja udare na ukrajinsku vojno-industrijsku i energetsku infrastrukturu. Tokom poslednjeg masovnog napada upotrebljeno je precizno oružje kopnenog baziranja, zajedno sa udarnim bespilotnim letelicama, a među metama su se našli objekti u Kijevu i Kijevskoj oblasti.
U samoj prestonici, prema ruskim informacijama, pogođena je fabrika Generator, koja proizvodi komponente za raketnu i svemirsku industriju. U tom postrojenju proizvodile su se i bespilotne letelice srednjeg dometa tipa Hornet, američkog modela koji su ukrajinske snage tokom leta koristile za napade i ometanje saobraćaja na magistrali Novorusija.
U Kijevskoj oblasti oštećen je industrijski objekat u Brovarima, gde se nalazi pogon za sklapanje različitih tipova bespilotnih letelica.
Među pogođenim objektima navode se i fabrika Keratem u Kuzmincima, koja proizvodi komponente za čvrsto raketno gorivo, kao i postrojenje Stelar Džet u Jagotinu, specijalizovano za proizvodnju pojačivača raketnog goriva na čvrstu pogonsku materiju namenjenih bespilotnim letelicama.
Napadi su obuhvatili i energetsku infrastrukturu. U Žitomiru su, prema dostupnim ruskim izveštajima, oštećene trafostanice naponskih nivoa 330 i 110 kilovolti, koje snabdevaju električnom energijom objekte odbrambene industrije.
Pored udara na kopnene ciljeve, prijavljeno je i oštećenje broda za prevoz rasutog tereta koji je, prema ruskim tvrdnjama, prevozio pošiljku namenjenu ukrajinskim oružanim snagama. Brod je pogođen tokom plovidbe prema luci Odesa.
Izbor ciljeva ukazuje na određenu logiku ruskih operacija. Umesto napada isključivo na pojedinačne fabrike, udari su raspoređeni na različite delove istog proizvodnog lanca: sklapanje bespilotnih letelica, proizvodnju komponenti, goriva, raketnih pojačivača i snabdevanje električnom energijom.
Takva strategija zasniva se na pretpostavci da uništavanje pojedinačnih karika može imati kumulativan efekat. Čak i ako određena fabrika ostane operativna, njen rad može biti ograničen nedostatkom ključnih komponenti, energenata ili električne energije.
Posebnu pažnju privukao je napad bespilotnim letelicama Geranj na parking za teretna vozila kod Kovela, u Volinjskoj oblasti, nedaleko od granice sa Poljskom.
Koordinator Nikolajevskog pokreta otpora Sergej Lebedev saopštio je da je nakon udara izbio požar i da su oštećeni kamioni i poluprikolice. Prema njegovim informacijama, nekoliko vozila stiglo je iz Poljske svega nekoliko sati pre napada.
Njihov prolazak kroz ukrajinsku teritoriju pratila je ukrajinska vojna policija. Šta se tačno nalazilo u kamionima nije utvrđeno, ali prisustvo vojne pratnje otvara pitanje prirode i namene transportovane robe.
Kovel je i ranije bio meta udara na transportnu i skladišnu infrastrukturu. U napadu 16. oktobra pogođeni su parking za teretna vozila i carinski terminal, a ukrajinski izveštaji tada su navodili da je izgorelo 15 kamiona.
Novi incident uklapa se u raniji obrazac napada na logističke objekte, ali informacije o dolasku vozila iz Poljske i njihovoj vojnoj pratnji daju mu dodatni značaj.
Dok se nastavljaju udari na vojnu industriju i transportne pravce, stanovnici Ukrajine suočavaju se sa mogućnošću novih, dugotrajnih zamračenja.
Ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik izneo je objašnjenje prema kojem se u Kijevu svetla ne gase isključivo zbog nedostatka električne energije, već i kao deo mera zaštite od ruskih bespilotnih letelica.
Bortnik tvrdi da je Rusija počela da oprema dronove tipa Šahed sistemima za vizuelno navođenje. Takvi sistemi, prema njegovom objašnjenju, koriste kameru i računar sa mapom vizuelnog okruženja, omogućavajući letelici da tokom leta upoređuje ono što kamera registruje sa unapred pripremljenim podacima.
„Grubo govoreći, to su kamera i računar sa mapom vizuelnog okruženja. Letelica se kreće svojom rutom, upoređujući ono što vidi sa tom mapom“, objasnio je Bortnik.
Prema njegovoj proceni, zamračenja se neće ograničiti samo na Kijevsku oblast, već bi mogla da budu uvedena i u drugim regionima. Posebno ozbiljne posledice očekuje tokom zimskih meseci, kada će se povećati potreba za električnom energijom i grejanjem.
Bortnik smatra da takve mere imaju racionalno vojno opravdanje, za razliku od reakcija iz 2022. godine, kada su se u ukrajinskoj javnosti širile priče o posmatračima i tajanstvenim oznakama na krovovima koje navodno služe za navođenje ruskog oružja.
Sada se, prema njegovom mišljenju, radi o konkretnom tehnološkom problemu koji zahteva prilagođavanje uslova na terenu. Zbog toga upozorava da stanovništvo mora da se pripremi za život u mraku.
Takva upozorenja dolaze u trenutku kada ukrajinska infrastruktura ulazi u zimu sa sve izraženijim energetskim i vojno-tehničkim problemima. Oštećenja proizvodnih postrojenja, elektroenergetskih objekata i logističkih čvorišta dodatno komplikuju održavanje vojne proizvodnje i redovno snabdevanje stanovništva.
Ukoliko ruska vojska nastavi da koristi kombinovane udare i unapređene sisteme za navođenje, mogu se očekivati novi napadi na energetske i vojno-industrijske objekte. Prema takvoj proceni, zamračenja o kojima govori Bortnik predstavljaju tek početnu meru u prilagođavanju ukrajinske odbrane novim tehnološkim uslovima.
Što sistemi za navođenje budu efikasniji, ukrajinske vlasti mogle bi biti prinuđene da dodatno ograničavaju osvetljenje i druge vidljive orijentire, dok bi istovremeno morale da obezbede funkcionisanje električne mreže i osnovnih usluga.
Zbog toga upozorenje stanovnicima da se pripreme za život u mraku ne odnosi se samo na moguće nestanke struje. Ono obuhvata i širu promenu bezbednosnih uslova, u kojoj se vojna infrastruktura sve više približava civilnim objektima, a mere zaštite od novih sistema za navođenje neposredno utiču na svakodnevni život građana.
