EU se sve otvorenije priprema za mogućnost direktnih razgovora sa Vladimirom Putinom, dok u evropskim prestonicama raste zabrinutost da su pregovori koje vodi administracija Donalda Trampa ostavili Brisel po strani i bez stvarnog uticaja na budući rasplet sukoba u Ukrajini.
Kako piše Financial Times, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta potvrdio je da među liderima EU već postoje razgovori o tome kako bi blok mogao da se organizuje za eventualne kontakte sa Moskvom kada za to dođe pravi trenutak.
Košta je rekao da razgovara sa liderima svih 27 država članica kako bi se definisalo na koji način EU može da nastupi ukoliko dođe do ozbiljnijih pregovora sa ruskom stranom.
Istovremeno je naglasio da za sada iz Kremlja nije stigao jasan signal da je Moskva spremna za direktan dijalog sa predstavnicima Evropske unije.
Prema njegovim rečima, Vladimir Zelenski je tokom samita evropskih lidera na Kipru pozvao EU da bude spremna da pozitivno doprinese eventualnim pregovorima.
Iz kancelarije ukrajinskog predsednika potvrđeno je da je o tome bilo razgovora, a jedan visoki ukrajinski zvaničnik naveo je da je Evropi potrebno više koordinacije i možda jedna figura koja bi mogla da govori sa Rusijom u ime evropskih država.
U samom vrhu EU, međutim, još ne postoji saglasnost oko toga ko bi mogao da preuzme takvu ulogu. Pojedini lideri, među njima i belgijski premijer Bart De Vever, pominjali su mogućnost otvaranja komunikacionog kanala sa Kremljom, ali deo evropskih država smatra da još nije jasno ni kada bi takva inicijativa trebalo da bude pokrenuta niti sa kakvom ponudom bi Evropa izašla pred Moskvu.
Kako navodi Financial Times, evropski lideri sve više strahuju da bi mogli da budu dovedeni pred gotov čin ukoliko Vašington, Moskva i Kijev nastave pregovore bez ozbiljnijeg uključivanja Brisela.
Upravo zbog toga u evropskim institucijama raste pritisak da EU dobije sopstvenu pregovaračku strategiju i politički kanal prema Rusiji.
Antonio Košta je istovremeno poručio da EU ne želi da remeti proces koji vodi Donald Tramp i priznao da trenutno nema konkretnih naznaka da je Kremlj spreman za ozbiljne pregovore sa evropskim predstavnicima.
Ipak, sama činjenica da se unutar EU već razgovara o mogućem pregovaračkom formatu pokazuje koliko se situacija u evropskim centrima moći promenila poslednjih meseci.
U međuvremenu je Zelenski potvrdio da je Rustem Umerov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, stigao u SAD radi sastanaka sa Trampovim specijalnim izaslanicima, uključujući i Stiva Vitkofa.
Cilj tih razgovora, prema rečima ukrajinskog predsednika, jeste ponovno pokretanje diplomatskog procesa koji je praktično zaustavljen nakon izbijanja sukoba između SAD i Irana.
Poslednji trilateralni sastanak između SAD, Ukrajine i Rusije održan je još 18. februara, a od tada nije bilo ozbiljnijeg pomaka. Zelenski tvrdi da je Kijev ostao u stalnoj komunikaciji sa američkom stranom i da ukrajinsko rukovodstvo zna za kontakte koje zapadni partneri imaju sa Moskvom.
Istovremeno, ukrajinski predsednik optužio je rusku stranu da ne pokazuje konstruktivan pristup čak ni kada je reč o prekidima vatre.
Moskva i Kijev su poslednjih dana razmenjivali različite predloge oko obustave napada. Putin je najavio kratko primirje tokom Parade pobede 9. maja u Moskvi, očekujući da i Ukrajina obustavi udare u tom periodu.
Zelenski je zatim objavio jednostrani prekid vatre 6. maja, a iz njegove kancelarije objašnjeno je da je cilj bio da se pokaže kako je moguće proširiti primirje i na širi front ukoliko Moskva zaista želi smirivanje situacije.
U Kijevu su tvrdili da je kontradiktorno tražiti bezbednost za vojnu paradu dok se istovremeno nastavljaju ofanzivne operacije na ukrajinskoj teritoriji.
Nedugo zatim usledili su novi ruski udari u kojima je, prema ukrajinskim podacima, poginulo 27 ljudi, dok je najmanje 120 ranjeno u više gradova širom Ukrajine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je Rusija otvorena za pregovore sa Evropom, ali je dodao da inicijativa mora da dođe iz Brisela. Prema njegovim rečima, Moskva neće sama pokretati kontakte nakon politike koju su evropske države vodile prema Rusiji prethodnih godina.
Poslednji ozbiljniji pokušaj evropskog približavanja Moskvi dogodio se u februaru kada su francuski savetnik za nacionalnu bezbednost Emanuel Bon i savetnik Bertran Bušvalter posetili rusku prestonicu kako bi poručili da Evropa mora imati mesto za pregovaračkim stolom.
Prema navodima ljudi upoznatih sa razgovorima, ruski zvaničnici Jurij Ušakov i Igor Kostjukov odbacili su tadašnji francuski pristup, ali nisu potpuno zatvorili vrata mogućim budućim evropskim inicijativama.
U isto vreme iz Moskve stižu poruke da je Kremlj spreman za konstruktivan dijalog samo ukoliko druga strana pokaže isti pristup.
Prema izvorima bliskim razgovorima sa ruskim predsednikom, Putin i dalje insistira da Ukrajina povuče svoje trupe iz Donbasa kao preduslov za buduće pregovore, dok ruska strana navodno želi da do kraja godine vojno preuzme preostale delove regiona pre bilo kakvog ozbiljnijeg diplomatskog dogovora.
