Tajanstveni signal iz Amerike i najava globalnog sloma: Zašto svi pominju 17. novembar?!

Društvenim mrežama širi se uznemirujuće upozorenje o događaju koji bi mogao da izazove nezapamćene poremećaje u svakodnevnom životu, dok se poslednji problemi velikih tehnoloških kompanija sve češće povezuju sa datumom koji izaziva strah među korisnicima interneta.

Priče o predstojećoj globalnoj katastrofi poslednjih dana dobijaju sve veću pažnju, naročito na platformama TikTok, Threads, Telegram i X. Objave se ubrzano prenose, često bez objašnjenja njihovog porekla, a pojedini korisnici već pozivaju na stvaranje zaliha osnovnih namirnica i povlačenje novca iz banaka. U središtu spekulacija nalazi se 17. novembar, datum koji je u pojedinim objavama označen kao početak velike digitalne krize.

Prema tvrdnjama koje kruže internetom, hakerske grupe tog dana nameravaju da izbrišu novac sa bankovnih računa širom sveta i istovremeno isključe globalni internet na čak 90 dana. U najdramatičnijoj verziji ovog scenarija navodi se da bi obnavljanje komunikacionih mreža kasnije preuzela izuzetno moćna veštačka inteligencija.

Posebnu pažnju izazvao je nedavni veliki poremećaj u radu servisa kompanije Majkrosoft, koji su pristalice ove teorije odmah proglasile svojevrsnom generalnom probom pred najavljeni digitalni kolaps.

Međutim, poreklo čitave priče vodi do jedne objave brazilskog korisnika društvene mreže X, poznatog pod imenom wesleysimplic. On je, pozivajući se na anonimni izvor sa darkneta, preneo tvrdnju da će 17. novembra biti izveden koordinisani napad na svetski finansijski i komunikacioni sistem.

U njegovoj objavi navodilo se da će hakeri istovremeno obrisati stanje na bankovnim računima i prekinuti pristup internetu na tri meseca. Nakon tog perioda, prema istoj priči, globalne mreže trebalo bi da obnovi napredni sistem veštačke inteligencije.

Ipak, autor je na kraju izričito upozorio da informacije nisu potvrđene i da ih ne treba doslovno shvatati. Upravo taj deo objave nestao je tokom njenog daljeg širenja.

Prilikom prevođenja i prenošenja na druge društvene mreže izostavljeno je upozorenje o nepouzdanosti informacije. Tako je neproverena priča postepeno predstavljena kao tajno upozorenje o događaju koji se već priprema.

Ubrzo su se pojavili pozivi građanima da kupuju hranu, vodu, zlato i druge potrepštine, kao i da podižu gotovinu iz banaka. Na taj način spekulacija jednog korisnika pretvorena je u priču o navodnoj neposrednoj opasnosti za čitavo čovečanstvo.

Dodatnu zabunu izazvala je činjenica da su američke federalne službe za 17. novembar planirale redovno testiranje sistema za hitno obaveštavanje stanovništva.

Tokom takvih provera radio i televizijske stanice nakratko prekidaju redovni program kako bi emitovale testni signal. U ovom slučaju predviđen je prekid od približno jednog minuta, sa ciljem provere funkcionisanja sistema za upozoravanje građana u vanrednim situacijama.

Pristalice teorije o globalnom kolapsu brzo su povezale datum ove provere sa najavljenim hakerskim napadom. Redovno testiranje sistema za uzbunjivanje predstavljeno je kao signal koji će označiti početak velikog isključivanja komunikacionih mreža.

Međutim, testiranje sistema za vanredno obaveštavanje nema tehničku vezu sa radom globalnog interneta ili međunarodnih bankarskih mreža. Njegova namena jeste provera mogućnosti brzog informisanja stanovništva, a ne upravljanje telekomunikacionom infrastrukturom.

Širenju glasina doprineo je i niz nedavnih bezbednosnih incidenata. Među njima se pominju upad u sisteme za hlađenje prodavnica u Francuskoj, velika krađa na kriptovalutnoj berzi Bajnens i globalni problemi sa servisima Majkrosofta.

Posebno je iskorišćen poslednji incident, jer je pokazao koliko poremećaj u radu jedne velike tehnološke kompanije može da utiče na korisnike širom sveta.

Zagovornici teorije smatraju da bi, ukoliko je moguće privremeno onesposobiti digitalne servise jedne od najvećih svetskih korporacija, sličan napad mogao da bude izveden i protiv čitave globalne mreže.

Takav zaključak, međutim, nema potvrdu u dostupnim informacijama. Nije predstavljen dokaz da je poremećaj Majkrosoftovih servisa povezan sa najavljenim datumom, niti da je predstavljao pripremu za koordinisani napad na svetsku infrastrukturu.

Važna razlika postoji i između privremenog prekida rada pojedinačnih servisa i potpunog zaustavljanja interneta.

Globalna mreža nema jedinstveni centralni prekidač čijim bi aktiviranjem sav internet saobraćaj mogao da bude obustavljen. Ona se sastoji od hiljada nezavisnih internet provajdera, centara za obradu podataka, komunikacionih čvorišta i podmorskih kablova koji povezuju kontinente.

Zbog takve strukture moguće je izazvati velike regionalne poremećaje, privremeno onesposobiti pojedine servise ili napasti infrastrukturu važnog pružaoca usluga u oblaku. Međutim, istovremeno isključivanje čitavog svetskog interneta na 90 dana jednom hakerskom operacijom ne predstavlja realističan scenario.

Čak i kada bi veliki broj digitalnih sistema bio pogođen ozbiljnim napadima, različite mreže i države raspolažu odvojenom infrastrukturom, alternativnim komunikacionim pravcima i sopstvenim mehanizmima za obnovu rada.

Još manje osnova ima tvrdnja da bi svi bankovni računi širom sveta mogli istovremeno da budu obrisani.

Velike finansijske institucije koriste distribuirane sisteme za čuvanje podataka o računima i transakcijama, uz višeslojno rezervno kopiranje. Takve mere obuhvataju odvojene baze podataka, arhive koje nisu stalno povezane sa mrežom, a u pojedinim slučajevima i dokumentaciju u papirnom obliku.

Čak i kada ozbiljan tehnički kvar ili sajber napad privremeno onemogući pristup računima, banke raspolažu procedurama za obnavljanje podataka i proveru prethodno evidentiranih transakcija.

To ne znači da finansijski sistemi ne mogu da budu napadnuti ili da su apsolutno zaštićeni. Međutim, privremeni gubitak pristupa bankarskim uslugama nije isto što i trajno brisanje novca sa svih računa.

Posebno je neobična tvrdnja da bi obnavljanje interneta nakon tromesečnog prekida zavisilo od neke buduće supermoćne veštačke inteligencije. Za takvu operaciju nije predstavljen nikakav tehnički plan, niti je objašnjeno zbog čega postojeći telekomunikacioni operateri i stručne službe ne bi mogli da obnavljaju sopstvenu infrastrukturu.

Iako nema dokaza o pripremi najavljene globalne katastrofe, širenje ovakvih glasina donosi jednu sasvim konkretnu opasnost.

Prevaranti koriste strah od velikih tehnoloških poremećaja kako bi građane naveli da samostalno predaju svoj novac. U takvim prevarama žrtvama se često govori da im je štednja ugrožena i da sredstva moraju hitno da prebace na navodno bezbedne račune.

Drugi metod podrazumeva zahtev da građani podignu gotovinu i predaju je kuririma koji se predstavljaju kao osobe zadužene za zaštitu njihovog novca.

U oba slučaja prevaranti koriste osećaj hitnosti. Žrtvama se sugeriše da će, ukoliko odmah ne poslušaju instrukcije, njihova sredstva biti izgubljena zbog predstojećeg prekida bankarskih sistema.

Takve poruke nemaju veze sa stvarnim procedurama zaštite bankovnih računa. Ukoliko nepoznata osoba telefonom zahteva hitan prenos ili podizanje novca zbog navodnog globalnog isključivanja interneta, najbezbednije je prekinuti razgovor i samostalno kontaktirati banku preko zvaničnog broja navedenog na poleđini kartice.

Na taj način izbegava se komunikacija sa osobom koja može lažno da se predstavlja kao bankarski službenik ili predstavnik bezbednosne institucije.

Najava za 17. novembar zato ima dve potpuno različite dimenzije. Jedna je spektakularna priča o hakerima koji će izbrisati svetsku štednju i isključiti internet na tri meseca, bez potvrđenog plana ili dokaza da takva operacija postoji. Druga je stvarna mogućnost da kriminalne grupe iskoriste ovu priču za krađu novca od ljudi koji poveruju da moraju hitno da zaštite svoju imovinu.