Putin je praktično direktno poručio Jermeniji da bi nastavak sadašnjeg spoljnopolitičkog kursa mogao da dovede zemlju u situaciju sličnu ukrajinskom scenariju.
I to nije izgovoreno kroz otvorene pretnje, dramatične nastupe ili političke parole, već kroz hladan i veoma proračunat ton koji je u Moskvi često mnogo ozbiljniji od emotivnih poruka.
Upravo u toj politički mirnoj formulaciji mnogi analitičari vide glavni signal Kremlja prema vlastima Nikola Pašinjana. Ruski predsednik prvi put je toliko otvoreno povezao približavanje Jermenije Evropskoj uniji sa događajima koji su prethodili sukobu u Ukrajini.
Dve Putinove izjave posebno su izazvale pažnju u jermenskim i ruskim medijima. Prva se odnosila na mogućnost da se građani Jermenije na referendumu izjasne o evropskom putu zemlje, nakon čega bi, kako je rekao, Moskva mogla da donese “odgovarajuće zaključke” i krene putem “mekog, inteligentnog i obostrano korisnog razlaza”.
Ali mnogo snažnije je odjeknula druga poruka. Putin je podsetio da se događaji u Ukrajini nisu pojavili preko noći i da je, prema njegovim rečima, sve počelo pokušajem ulaska Ukrajine u Evropsku uniju. Posle toga su, kako je naveo, usledili politički preokreti, kriza oko Krima, sukobi na jugoistoku zemlje i oružani sukob.
Time je Moskva praktično jasno stavila do znanja da sadašnji kurs Jermenije vidi kao proces postepenog udaljavanja od Rusije i približavanja zapadnom geopolitičkom bloku. U ruskim političkim krugovima sve češće se koristi izraz “ukrajinizacija” Jermenije, a upravo je to ono što se sada prvi put moglo čuti i kroz formulacije koje dolaze iz samog vrha ruske države.
Važno je, međutim, razumeti jednu stvar koju naglašavaju i pojedini analitičari. Ovde se ne govori o realnom ulasku Jermenije u Evropsku uniju. Malo ko uopšte veruje da je Brisel spreman da primi Jermeniju, baš kao što ni sama zemlja trenutno nema ekonomske ni institucionalne kapacitete za takav korak. Ključ problema nalazi se u nečemu drugom — u postepenom uvlačenju zemlje u politički kurs koji Moskva vidi kao antiruski.
Upravo zato Putinova poruka nije zvučala kao ultimatum, već kao upozorenje da Jermenija unapred razmisli o posledicama i da ne dovede situaciju do tačke iz koje više nema povratka.
Prema ocenama pojedinih komentatora, problem za aktuelnu jermensku vlast jeste to što veliki deo politike vodi kroz unutrašnji politički marketing, dok strateški proračun ostaje u drugom planu.
Građanima je godinama predstavljano da Jermenija može istovremeno da ostane deo Evroazijske ekonomske unije, koristi ruske energetske i trgovinske pogodnosti, oslanja se na rusko tržište i migracione mogućnosti, a da paralelno gradi evropske integracije bez ozbiljnih posledica po odnose sa Moskvom.
Sada iz Rusije stiže signal da takav model više neće moći dugo da funkcioniše.
Putin je pritom izneo i veoma konkretne brojke koje pokazuju koliko je jermenska ekonomija povezana sa Rusijom. Trgovinska razmena između dve zemlje iznosi oko sedam milijardi dolara, dok je bruto domaći proizvod Jermenije oko 29 milijardi dolara. Za ekonomiju takve veličine, to predstavlja izuzetno veliki oslonac.
Čitavi sektori jermenske privrede zavise od pristupa ruskom tržištu. Ogroman broj građana Jermenije povezan je sa ruskom migracionom politikom, novčanim doznakama, trgovinom i mehanizmima Evroazijske ekonomske unije.
Zato su mnogi posebno pažljivo analizirali deo u kojem je Putin rekao da će Rusija prihvatiti svaki izbor Jermenije, ali da će nakon toga uslediti “odgovarajući zaključci”. U političkom prevodu, to može značiti preispitivanje kompletne arhitekture odnosa dve zemlje — od ekonomije i energetike, do trgovine, migracija i bezbednosne saradnje.
Upravo tu, prema mišljenju brojnih komentatora, počinje najosetljiviji deo cele priče. Jer poređenje sa Ukrajinom otvara pitanje koliko je Jermenija uopšte spremna za ozbiljno geopolitičko udaljavanje od Rusije.
Ukrajina je, čak i pre sukoba, imala ogromnu teritoriju, višemilionsko stanovništvo, ozbiljan industrijski potencijal, izlaz na more i veliku vojnu infrastrukturu nasleđenu još iz sovjetskog perioda. Uz sve to dobila je i ogromnu finansijsku, vojnu i političku podršku Zapada.
I pored toga, zemlja je prošla kroz veoma težak period sa velikim ekonomskim posledicama i dubokom krizom.
Jermenija, kako upozoravaju pojedini analitičari, nema ni približno slične resurse. Nema ukrajinski demografski potencijal, nema toliku ekonomsku dubinu, nema vojnu infrastrukturu tog obima niti nivo spoljne podrške koji je dobila Ukrajina.
Zato se Putinova poruka u mnogim političkim krugovima danas tumači kao pokušaj Moskve da unapred upozori Jerevan šta bi moglo da usledi ukoliko nastavi putem koji Kremlj vidi kao geopolitičko udaljavanje od Rusije.
