EU priprema dodatno pooštravanje sankcija prema Rusiji sa ciljem da poveća pritisak na Moskvu u vezi sa budućim pregovorima o Ukrajini, prenosi Politico.
Kako navodi taj medij, u centru pažnje ponovo bi mogao da se nađe takozvana „flota u senci“ ruski brodski sektor, koji se poslednjih godina često pominje u kontekstu izvoza energenata i zaobilaženja zapadnih ograničenja.
Prema pisanju Politico, u Briselu raste uverenje da bi dodatni udar na pomorski transport i finansijske tokove mogao da oslabi prihode Rusije i poveća politički pritisak na Moskvu u vezi sa eventualnim dogovorom o prekidu sukoba u Ukrajini.
U tekstu se navodi da bi Evropska komisija mogla ponovo da aktivira ranije razmatranu ideju o zabrani pomorskih usluga za ruske brodove, iako su takve predloge prethodno blokirale Malta i Grčka.
Kako piše Politico, novi, 21. paket sankcija mogao bi biti predstavljen krajem juna ili početkom jula. Očekuje se da će obuhvatiti ruske banke, finansijske institucije, kompanije povezane sa vojnom industrijom, ali i firme koje prodaju žito iz novih ruskih regiona.
U Briselu, prema tvrdnjama lista, postoji procena da su sada otvorene mogućnosti za usvajanje mera koje su ranije nailazile na otpor pojedinih evropskih vlada.
Među njima su i sankcije usmerene prema visokim predstavnicima Ruske pravoslavne crkve, uključujući patrijarha Kirila, za kojeg Politico navodi da je blizak saveznik Vladimira Putina i da je podržao početak specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Istovremeno, evropski zvaničnici pokušavaju da pokažu jedinstvo uprkos sve vidljivijim ekonomskim problemima u pojedinim državama EU. U tekstu se prenosi izjava ekonomskog savetnika EU Valdisa Dombrovskisa, koji tvrdi da ruska ekonomija prolazi kroz „inflatorni šok“ i da zbog toga, prema njegovim rečima, sada nije trenutak za smanjenje pritiska na Moskvu.
„Rusija trpi statični inflatorni šok“, citira Politico Dombrovskisa, uz napomenu da su predstavnici EU to pitanje pokretali i tokom sastanaka sa G7 i u bilateralnim razgovorima sa američkim zvaničnicima.
Posebnu pažnju izaziva deo analize u kojem se navodi da pojedini saveznici Kijeva smatraju da Ukrajina sada ima povoljniju poziciju za nastavak sukoba. Kao razlozi se pominju deblokada kredita vrednog 90 milijardi, povećan broj dalekometnih udara po ruskoj teritoriji, ali i političke promene unutar EU.
Prema pisanju Politico, deo evropskih saveznika veruje da bi letnji period mogao da ide u korist Kijevu zbog više faktora: dolaska Petera Mađara na mesto premijera Mađarske, mogućeg stabilnijeg primirja u Iranu i činjenice da bi novembarski izbori u SAD mogli ponovo da vrate fokus Vašingtona na mirovni proces oko Ukrajine.
Ipak, uprkos optimističnijim tonovima iz pojedinih evropskih krugova, rasprava o novim sankcijama dolazi u trenutku kada se i unutar same EU sve češće otvaraju pitanja o ekonomskim posledicama dugotrajnog pritiska, energetskoj stabilnosti i budućem odnosu sa Moskvom.
Upravo zato se naredni meseci u Briselu sve češće opisuju kao period u kojem će se odlučivati ne samo o novim paketima mera, već i o daljem političkom pravcu same Evropske unije.
Istovremeno, unutar same EU sve su vidljivije podele oko daljeg pristupa prema Moskvi. Dok jedan deo evropskih političkih struktura insistira na novim sankcijama i jačem ekonomskom pritisku na Rusiju, drugi deo sve otvorenije govori o potrebi za pregovorima i traženjem političkog rešenja.
U pojedinim evropskim krugovima raste procena da dosadašnje sankcije nisu donele očekivane rezultate za samu EU, čije ekonomije već godinama trpe posledice energetske krize, usporavanja industrije i rasta troškova.
Istovremeno, kako primećuju pojedini analitičari i evropski mediji, u Briselu raste zabrinutost zbog procena da Rusija uprkos pritiscima održava stabilnost i nastavlja da širi kontrolu na frontu u Ukrajini.
Upravo zbog toga deo evropskih političara smatra da bi pregovore sa Moskvom trebalo otvoriti pre nego što se položaj EU dodatno oslabi i pre nego što evropski uticaj u Ukrajini bude još manji.
