Dok Donald Tramp boravi u Pekingu pokušavajući da stabilizuje odnose sa Kinom, bivši analitičar CIA i stručnjak za kontraterorizam Lari Džonson ocenjuje da se Vašington suočava sa jednom od najtežih geopolitičkih i ekonomskih situacija poslednjih decenija.
U razgovoru sa Lenom Petrovom, Džonson tvrdi da sukob sa Iranom nije doneo očekivane rezultate američkoj administraciji i da posledice sada postaju vidljive na više frontova.
Prema njegovim rečima, kinesko rukovodstvo je Trampovu posetu dočekalo veoma hladno i bez simbolike koja se obično rezerviše za važne saveznike ili strateške partnere. Džonson navodi da predsednik Si Đinping nije lično dočekao Trampa na aerodromu, što poredi sa ranijim susretima kineskog vrha sa Vladimirom Putinom.
Posebnu pažnju izazvale su i scene sa ulica Pekinga. Kako tvrdi Džonson, duž trase kojom se kretala američka delegacija mogle su da se vide kineske i iranske zastave, dok američkih gotovo da nije bilo.
Istovremeno, kineski državni mediji su, prema njegovoj oceni, posetu stavili u drugi plan i više prostora posvetili regionalnim temama i odnosima sa drugim državama.
Džonson smatra da je Vašington pogrešno procenio efekat pritiska na Iran i kinesko tržište energenata. On tvrdi da Kina nije ostala bez iranske nafte, već je deo nabavke preusmerila preko drugih kanala, uključujući Rusiju i Brazil. Prema njegovim rečima, američka administracija nema realnu mogućnost da potpuno zaustavi tokove energenata prema Aziji.
U fokusu njegove analize našla se i činjenica da su sa Trampom u Kinu stigli i vodeći ljudi velikih američkih kompanija, među kojima su Ilon Mask, Džensen Huang iz Nvidije, Tim Kuk iz Apple-a i Lari Fink iz BlackRock-a.
Džonson ocenjuje da prisustvo takvih poslovnih imena ne menja odnos snaga jer, kako tvrdi, Kina danas ima mnogo jaču pregovaračku poziciju zahvaljujući veličini tržišta i kontroli ključnih industrijskih resursa.
Jedna od najtežih tvrdnji iznetih u razgovoru odnosi se na stanje američkih vojnih zaliha. Džonson tvrdi da su sistemi Patriot i THAAD ozbiljno iscrpljeni posle isporuka saveznicima i sukoba na više međunarodnih žarišta.
Prema njegovim navodima, od oko 6.600 proizvedenih PAC-3 raketa veliki deo je prodat drugim državama, deo poslat Ukrajini, dok su dodatne količine utrošene tokom prethodnih vojnih operacija povezanih sa Iranom.
On navodi da SAD trenutno raspolažu sa znatno manjim rezervama nego ranije i upozorava da je proizvodnja ograničena na nekoliko desetina raketa mesečno. Kao dodatni problem ističe kineska ograničenja u izvozu retkih zemnih minerala, koji su ključni za proizvodnju savremenih sistema protivvazdušne odbrane.
Džonson u razgovoru sa Lenom Petrovom posebno upozorava i na moguće ekonomske posledice za američko tržište. Prema njegovoj proceni, problemi sa energetskim rutama i rast cena energenata mogli bi da izazovu dodatni talas inflacije.
Kao primer navodi rast cena osnovnih proizvoda u SAD i tvrdi da obični građani već osećaju posledice globalne nestabilnosti.
Govoreći o Iranu, Džonson ocenjuje da Teheran ne pokazuje spremnost za ustupke bez ozbiljnih promena u odnosima sa Vašingtonom. Prema njegovim rečima, iransko rukovodstvo insistira na ukidanju sankcija, odmrzavanju finansijskih sredstava i promeni politike prema regionu pre bilo kakvih ozbiljnijih pregovora o drugim pitanjima.
Na kraju razgovora, Džonson upozorava da bi eventualna šira vojna operacija protiv Irana predstavljala izuzetno rizičan potez za SAD. On tvrdi da više regionalnih i globalnih sila, uključujući Kinu i Rusiju, pokušava da oblikuje novu bezbednosnu arhitekturu na Bliskom istoku, što bi dugoročno moglo da promeni odnos snaga u regionu.
Cela analiza bivšeg američkog obaveštajca pokazuje koliko su odnosi velikih sila postali napeti i koliko se geopolitički centar sveta ubrzano pomera ka Aziji. U Vašingtonu se i dalje govori o pritisku i sankcijama, ali prema oceni Larija Džonsona, realnost na terenu postaje sve komplikovanija za američku administraciju.
