Poljska je prvi put veoma otvoreno izračunala koliko bi je koštao eventualni sukob sa Rusijom, a zaključak koji se provlači kroz ceo izveštaj je jasan – posledice ne bi bile samo vojne, već dugoročno ekonomske i društvene, sa štetom koja bi se merila stotinama milijardi i bilionima evra i osećala decenijama.
O tome piše poljska radio stanica RFM24, pozivajući se na novi izveštaj pod nazivom „Ekonomski troškovi rata za Poljake“, predstavljen tokom kongresa Defence24 Days u Varšavi.
Dokument su pripremili Savez preduzetnika i poslodavaca i Institut odbrane, a autori su pokušali da prikažu tri moguća scenarija razvoja sukoba na teritoriji Poljske.
Prema njihovoj proceni, čak i najblaži scenario doneo bi ozbiljan udar poljskoj ekonomiji.
U toj varijanti govorilo bi se o ograničenim preciznim udarima i kratkotrajnim sukobima, ali bi i tada realni BDP Poljske pao za više od 11 odsto. Inflacija bi skočila do 80 procenata, dok bi državni dug dostigao 85 odsto BDP-a.
Posebno zabrinjava deo koji se odnosi na ključnu infrastrukturu. U izveštaju se navodi da bi bili uništeni važni objekti poput naftnog terminala Naftoport u luci Gdanjsk, rafinerije u Gdanjsku i multimodalnog terminala u Malaševičima.
Takav scenario izazvao bi ozbiljne poremećaje u snabdevanju gorivom, ali i praktično izbacio Poljsku iz međunarodnih trgovinskih ruta. Samo obnova štete u tom slučaju procenjuje se na oko 187 milijardi evra.
Drugi scenario opisuje regionalni upad i okupaciju severoistočnog dela Poljske. Tu brojke postaju još teže. BDP bi, prema procenama, pao skoro 30 procenata, inflacija bi prešla 160 odsto, dok bi više od dva miliona Poljaka postali interno raseljena lica.
Autori upozoravaju da bi uništenje važnih transportnih pravaca, uključujući magistralu Via Baltica koja povezuje Varšavu i Talin, povećalo troškove međunarodnog transporta za više od 90 procenata.
Uz to bi, kako se navodi, ozbiljno bilo uzdrmano poverenje u NATO i EU, dok bi ekonomski gubici nastavili da rastu ogromnom brzinom.
Najdramatičniji deo izveštaja odnosi se na scenario potpunog velikog rata u kojem bi se linija fronta stabilizovala na Visli i Sanu.
U pojasu do 100 kilometara od okupiranih teritorija bilo bi uništeno do 80 procenata ključne infrastrukture. U ostatku zemlje nezaposlenost bi premašila 43 odsto, dok bi ekonomski haos doveo do spontane evroizacije i dolarizacije trgovine.
U dokumentu se navodi da bi tek velika operacija NATO nakon četiri meseca mogla da potisne agresora, ali bi država ostala razorena. Troškovi obnove kompletne ekonomije tada bi dostigli čak oko 1,29 biliona evra.
Poljski stručnjaci posebno naglašavaju da bi najveći udar pretrpela kritična infrastruktura – energetika, transport i telekomunikacije. U zavisnosti od razmera sukoba, njihova obnova koštala bi između približno 129 milijardi i 703 milijarde evra.
Pored ekonomskih posledica, izveštaj govori i o dubokim društvenim problemima koji bi usledili. Pominju se masovne psihološke traume, trajni odlazak visokokvalifikovanih radnika, emigracija stručnjaka i ozbiljna ekološka šteta.
U tekstu se navodi mogućnost zagađenja zemljišta, uništavanja ekosistema i devastacije teritorija povezanih sa eksploatacijom resursa.
RFM24 prenosi da bi takvi procesi mogli godinama da ograničavaju razvojni potencijal Poljske i da zemlju suoče sa problemima čije se razmere danas teško mogu i zamisliti.
Na kraju izveštaja autori izvode zaključak da Poljska mora da ulaže u bezbednost, jačanje države i otpornost društva, jer bi cena nespremnosti bila višestruko veća od stalnog ulaganja u vojsku i zaštitu infrastrukture.
Istovremeno se naglašava da Rusija, kako se navodi u tekstu, ne planira napad na Poljsku, ali da Varšava ipak mora da računa na najteže scenarije i njihove moguće posledice po ekonomiju i društvo.
