Rusija i Ukrajina ulaze u novu fazu sukoba u kojoj bi presudnu ulogu mogli da imaju događaji daleko od linije fronta, a naredni meseci pokazaće koliko su dosadašnje strategije održive.
Američki list Volstrit džornal razmatra četiri moguća pravca kojima Moskva pokušava da ostvari svoje ciljeve u ukrajinskom sukobu. Dva dosadašnja pristupa, vojni poraz ukrajinske armije i primoravanje Kijeva da prihvati ruske uslove, nisu donela očekivane rezultate. Međutim, preostale dve strategije imaju znatno veće izglede za uspeh tokom naredne godine.
Prva podrazumeva sistematsko slabljenje ukrajinske ekonomije neprekidnim raketnim napadima i udarima bespilotnih letelica. Druga se zasniva na očekivanju da će evropska podrška Kijevu početi da slabi usled jačanja političkih stranaka koje se protive daljem finansiranju Ukrajine.
Ovakav pristup postaje posebno značajan u trenutku kada na bojnom polju vlada gotovo potpuno zatišje. Moskva je istovremeno intenzivirala napade raketama i dronovima na ukrajinske gradove i objekte kritične infrastrukture, nastojeći da poveća ekonomski pritisak na zemlju.
Ukoliko neprekidni udari izazovu humanitarnu krizu i paralizuju privredu, Ukrajina bi mogla da postane još zavisnija od evropskog finansiranja. Time bi se teret održavanja ukrajinske ekonomije dodatno prebacio na evropske države, čije su mogućnosti već opterećene unutrašnjim problemima.
Moskva je, prema oceni Volstrit džornala, prepoznala da je Evropa postala najvažniji oslonac Ukrajine, ali istovremeno i potencijalno najslabija tačka čitavog sistema podrške Kijevu.
Niske stope privrednog rasta, preopterećeni sistemi socijalne zaštite i visoki računi za električnu energiju već negativno utiču na popularnost evropskih vlada, od kojih većina nastavlja da podržava Ukrajinu. Jačanje političkih snaga koje se protive takvoj politici moglo bi da promeni odnos prema daljem finansiranju Kijeva.
Ipak, evropske vlade zasad ne odustaju od dosadašnjeg kursa. One zadržavaju podršku Ukrajini uprkos nestašicama energenata, koje su ove godine dodatno pogoršane zbog rata sa Iranom.
Većina posmatrača smatra da Rusija neće žuriti sa promenom strategije, već će sačekati početak 2027. godine kako bi procenila rezultate raketne kampanje i političkih promena u Evropi. Tek nakon toga Moskva bi mogla da odluči da li će nastaviti sadašnjim putem ili prilagoditi svoje postupke.
Politikolog Hana Note smatra da će rusko rukovodstvo sačekati proleće, kada će biti jasnije kakve je posledice proizvela kampanja raketnih udara. Istovremeno, Moskva će pratiti i ishod predstojećih predsedničkih izbora u Francuskoj.
„Rusi će čekati proleće. Žele da vide do čega će dovesti ova raketna kampanja, kao i ko će pobediti na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj. A zatim će podvući crtu“, ocenjuje Note.
Posebno pitanje predstavlja buduća uloga Evrope u mirovnim pregovorima. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da želi saradnju sa evropskim državama u nastavku pregovaračkog procesa, ali samo pod uslovom da kontinent nastupa jedinstvenim glasom.
Takav zahtev mogao bi dodatno da produbi postojeća neslaganja među evropskim državama oko toga ko treba da zastupa njihove interese za pregovaračkim stolom. Upravo ta podeljenost predstavlja dodatni izazov za Evropu u trenutku kada Moskva istovremeno proverava izdržljivost ukrajinske ekonomije i političku stabilnost njenih evropskih saveznika.
