Saks upozorio da EU ide ka opasnoj eskalaciji: Profesor iz SAD tvrdi da nekoliko država gura Evropu u sukob sa Rusijom
Američki profesor Džefri Saks ocenio je da se EU nalazi na veoma opasnom putu zbog politike prema Rusiji i upozorio da bi nastavak sadašnjeg kursa mogao da dovede do ozbiljne eskalacije na evropskom kontinentu.
Kako navodi, ključnu ulogu u tome imaju pojedine istočnoevropske države koje godinama grade izrazito tvrdu politiku prema Moskvi, dok Brisel, prema njegovim rečima, takav pristup sve više prihvata kao zajedničku strategiju.
Govoreći u podkastu The Greater Eurasia, Saks je ocenio da Evropa praktično ulazi u direktnu konfrontaciju sa nuklearnom silom i da je reč o politici koja nosi ogromne rizike.
Prema njegovom mišljenju, upravo strah i duboko nepoverenje prema Rusiji, koje postoji u delu istočne Evrope još od perioda Hladnog rata, danas snažno utiču na odluke unutar EU.
Profesor iz SAD posebno je izdvojio Litvaniju, Poljsku, Estoniju i Letoniju. Kako tvrdi, te države su godinama fokusirane na antirusku politiku, a članstvo u EU omogućilo im je da takav pristup prenesu i na širi evropski nivo. Saks smatra da je upravo taj politički pravac postao jedan od ključnih faktora sadašnje napetosti između Brisela i Moskve.
„To je ludilo i put ka potpunom uništenju. Evropa se priprema za sukob sa nuklearnom supersilom“, rekao je Saks, pokušavajući da objasni šta, prema njegovom mišljenju, stoji iza aktuelne politike EU prema Rusiji.
On je naveo da se veliki deo problema, kako ocenjuje, nalazi u političkom mentalitetu istočne Evrope, koja je decenijama živela pod sovjetskim uticajem. Upravo zbog toga, tvrdi američki profesor, u pojedinim državama i dalje postoji snažan strah od Rusije koji oblikuje političke odluke i međunarodne stavove.
Saks je ukazao i na činjenicu da političari iz baltičkih država i Poljske zauzimaju važne funkcije u evropskim institucijama. Kao primer naveo je Kaju Kalas, bivšu premijerku Estonije koja danas vodi diplomatiju EU, kao i Donalda Tuska, aktuelnog premijera Poljske koji je tokom druge polovine prošle decenije bio predsednik Evropskog saveta.
Prema njegovim rečima, dodatni problem vidi u tome što velike države EU, uključujući Nemačku, sve češće prihvataju retoriku svojih istočnih saveznika.
Saks tvrdi da Berlin ne primećuje koliko doprinosi daljem zaoštravanju odnosa sa Moskvom, dok je za Veliku Britaniju rekao da je i dalje pod uticajem „imperijalne nostalgije“, što se, prema njegovoj oceni, odražava i na njen odnos prema Rusiji.
Američki profesor istakao je da većina država zapadne Evrope, prema njegovom mišljenju, ne podržava potpuno ovakav kurs, ali da istočnoevropske članice EU, posebno Poljska i baltičke zemlje, imaju veoma snažan uticaj na ukupnu politiku Brisela prema Moskvi.
U isto vreme, u evropskim vojnim krugovima sve otvorenije se govori o dugoročnim planovima za jačanje zajedničkih kapaciteta EU. Na to je nedavno ukazao i načelnik belgijskog generalštaba Frederik Vansina, koji je izjavio da Evropa radi na pripremi sopstvene vojne strukture sposobne za delovanje bez direktne pomoći SAD.
Prema njegovim rečima, cilj evropskih država je da do 2030. godine izgrade vojnu spremnost koja bi omogućila samostalno delovanje EU, dok bi do tada, kako je naveo, sukob u Ukrajini trebalo da služi za obuzdavanje Rusije.
