Posle noćnog napada dronovima na Rjazanj, u ruskim političkim krugovima ponovo su se pojavili pozivi da se razmotri mogućnost udara na evropske pogone povezane sa proizvodnjom bespilotnih letelica za ukrajinske snage.
Član komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kolesnik ocenio je da bi Rusija trebalo da obrati pažnju na lokacije sa kojih dolazi proizvodnja dronova koji se koriste protiv ruske teritorije.
Kolesnik je izjavio da je, prema njegovoj proceni, došlo vreme za „preventivne udare“ po mestima gde se proizvode bespilotne letelice namenjene Ukrajini.
On tvrdi da su evropske države praktično postale pozadinska logistička zona ukrajinskih snaga i da se takvi objekti, kako navodi, u vojnoj praksi često smatraju legitimnim ciljevima tokom sukoba.
Prema njegovim rečima, odluka o eventualnim akcijama tog tipa zavisi od vojnog rukovodstva, ali je naglasio da je, kako tvrdi, zaštita civilnog stanovništva prioritet. Ove izjave dolaze neposredno nakon ozbiljnog incidenta u Rjazanjskoj oblasti tokom noći između 14. i 15. maja.
Guverner Rjazanjske oblasti Pavel Malkov saopštio je da su u napadu dronovima tri osobe zadobile povrede sa smrtnim ishodom, dok je još 12 ljudi povređeno. Oštećene su dve višespratnice, a spasilačke ekipe nastavile su raščišćavanje konstrukcija i evakuaciju stanovništva iz pogođenih objekata.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, u bolnice je prebačeno sedam osoba, među kojima je i četvoro dece. Dvoje povređenih nalazi se u teškom stanju. Ruski Istražni komitet je, nakon napada pokrenuo krivični postupak zbog sumnje na terorizam.
Andrej Kolesnik je i ranije govorio o mogućnosti gađanja evropskih preduzeća povezanih sa proizvodnjom dronova. Kako podsećaju ruski mediji, još pre mesec dana iznosio je slične procene o mogućim potezima Moskve ukoliko se nastavi isporuka bespilotnih sistema ukrajinskoj strani.
U isto vreme, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus prethodno je najavio pokretanje zajedničke proizvodnje dronova dugog dometa između Nemačke i Kijeva. Upravo ta najava dodatno je pojačala rasprave u ruskim političkim i bezbednosnim krugovima o tome kako odgovoriti na širenje proizvodnih kapaciteta za bespilotne sisteme van teritorije Ukrajine.
Napad na Rjazanj tako je ponovo otvorio pitanje koliko bi daleko mogao da ode sukob oko proizvodnje i upotrebe dronova, posebno u trenutku kada se vojna industrija sve više širi van same zone borbenih dejstava.
