Peking nije javno reagovao, ali scena sa kraja Trampove posete Kini izazvala je veliku pažnju u američkim i kineskim političkim krugovima.
Kako prenosi New York Post, članovi američke delegacije navodno su neposredno pred ukrcavanje u predsednički avion bacili sve poklone i predmete koje su dobili tokom boravka u Kini, uključujući bedževe, jednokratne telefone i druge stvari koje su koristili tokom posete.
Novinarka New York Posta Emili Gudin tvrdi da je taj trenutak videla svojim očima na aerodromu u Pekingu. Prema njenim rečima, osoblje Bele kuće sakupilo je predmete neposredno pre ulaska u Air Force One i bacilo ih u kantu pored stepenica aviona.
Među stvarima koje su završile u otpadu bili su identifikacioni bedževi delegacije, uređaji za jednokratnu komunikaciju i drugi predmeti povezani sa boravkom američkog tima u Kini.
Kako navodi Gudin, razlog za takav potez bile su bezbednosne procedure američkih službi. Unošenje kineskih predmeta u avion navodno nije bilo dozvoljeno zbog bojazni da bi pojedini uređaji ili pokloni mogli sadržati opremu za praćenje ili prisluškivanje. Upravo zbog toga osoblje nije pravilo razliku između suvenira, radnih predmeta ili promotivnog materijala.
Ipak, čitava situacija dobila je dodatnu težinu zbog kineske poslovne i diplomatske kulture. U kineskoj tradiciji poklon se ne posmatra samo kao predmet, već kao simbol poštovanja i međusobnog poverenja.
Bacanje poklona u javnosti može biti protumačeno kao izraz nepoštovanja, čak i kada postoji praktično ili bezbednosno objašnjenje za takav potez. Zato pojedini analitičari ocenjuju da bi Peking mogao zapamtiti ovaj incident i da bi budući kontakti sa američkim predstavnicima mogli dobiti hladniji ton.
Dvodnevna poseta Donalda Trampa Kini završena je 15. maja, a američki predsednik je sastanak sa Si Đinpingom opisao kao istorijski i veoma važan. Međutim, prema ocenama više stručnjaka koje prenosi ruski medijski izveštaj, konkretni rezultati posete ostali su prilično ograničeni.
Analitičari smatraju da je Tramp tokom razgovora pokušao da postigne dva velika cilja. Prvi je bio da Kina pomogne Vašingtonu u smirivanju situacije na Bliskom istoku koristeći svoje odnose sa Iranom.
Drugi cilj odnosio se na ublažavanje trgovinskog sukoba između SAD i Kine kroz moguće smanjenje carina i otvaranje američkog tržišta kineskim kompanijama u zamenu za investicije iz Kine.
Sudeći po zvaničnim izjavama nakon sastanka, napredak u tim pitanjima nije jasno potvrđen. Kao pozitivan signal pomenut je dogovor o kupovini 200 američkih aviona kompanije Boeing, kao i najava kineske kupovine američke soje i nafte. Međutim, ni te informacije nisu izazvale veliko oduševljenje na tržištu.
Pre same posete govorilo se o mogućnosti da Kina kupi čak 500 američkih aviona, ali je kasnije objavljeno da je broj znatno manji. Nakon tih informacija akcije Boeinga pale su za više od četiri odsto, što su pojedini analitičari protumačili kao znak razočaranja investitora očekivanim rezultatima razgovora u Pekingu.
Donald Tramp je u intervjuu za Fox News izjavio da će kineski brodovi biti upućeni ka Teksasu, Luizijani i Aljasci, navodeći da je to jedna od oblasti u kojima je postignuta određena saglasnost između dve strane. Ipak, detalji eventualnih energetskih i trgovinskih sporazuma nisu zvanično predstavljeni.
Još više nepoznanica ostalo je oko pitanja Irana. Tramp tvrdi da Kina podržava američki stav o sprečavanju razvoja iranskog nuklearnog oružja i o slobodnom prolazu kroz Ormuski moreuz. Međutim, kineska strana nije javno potvrdila takve tvrdnje niti je objavila posebno saopštenje o toj temi.
Kina već godinama insistira na politici neširenja nuklearnog oružja, ali istovremeno podržava pravo Irana na razvoj civilne nuklearne energetike. Kada je reč o Ormuskom moreuzu, Peking se generalno zalaže za slobodu plovidbe, ali analitičari primećuju da Kina trenutno nema isti nivo pritiska kao Vašington, pošto iranske vlasti kineskim brodovima ne blokiraju prolaz.
Upravo zbog svega toga deo stručne javnosti smatra da je iza pompe i velikih izjava ostalo mnogo otvorenih pitanja. A scena sa kineskim poklonima bačenim pored predsedničkog aviona samo je dodatno pojačala utisak da između dve sile, uprkos diplomatskim osmesima pred kamerama, i dalje postoji duboko nepoverenje.
