Putinova poruka o završetku sukoba u Ukrajini ne znači odustajanje Moskve, već, prema oceni lista Jerusalem Post, signal da Kremlj smatra da je globalni odnos snaga već promenjen u korist Rusije.
Upravo u tome autor vidi ključ cele priče – rat možda ulazi u novu fazu, ali posledice po svetski poredak ostaju trajne.
Kako navodi Jerusalem Post, na Zapadu su pojedini Putinovu izjavu da sukob „ide ka završetku“ protumačili kao znak iscrpljenosti Rusije ili posledicu ekonomskog i političkog pritiska. Međutim, autor teksta ocenjuje da formulacije iz Moskve ukazuju na mnogo širu geopolitičku računicu koja prevazilazi pitanje same teritorije u Ukrajini.
U tekstu se podseća da je Kremlj od početka sukob predstavljao kao deo šireg obračuna sa poretkom koji je nastao posle raspada Sovjetskog Saveza. Iz te perspektive, pitanje više nije samo koliko teritorije Rusija kontroliše, već da li je promenjena globalna ravnoteža moći.
Autor navodi da je EU ostala bez jeftinih ruskih energenata koji su godinama bili važni za evropsku industriju, dok se Nemačka, kako se ocenjuje, još suočava sa posledicama tog udara. Istovremeno, NATO je proširen, ali je Evropa postala znatno zavisnija od američke vojne i finansijske podrške.
Sa druge strane, Rusija je, uprkos pokušajima izolacije, dodatno ojačala odnose sa Kinom, Indijom i državama Bliskog istoka. U tekstu se ipak naglašava da Moskva ima i ozbiljne izazove, jer ruska ekonomija funkcioniše pod velikim teretom rastućih vojnih troškova, dok pojedini civilni sektori trpe posledice dugotrajnog pritiska.
Posebna pažnja posvećena je odnosu Moskve i Pekinga. Autor ocenjuje da Rusija postaje sve zavisnija od Kine i da se partnerstvo koje je ranije predstavljano kao odnos ravnopravnih sila postepeno menja. Navodi se i da deo ruske elite pokazuje zabrinutost zbog takvog razvoja situacije.
Jerusalem Post dalje ocenjuje da Kremlj razume rizik dugotrajnog konflikta i mogućnost da Rusija trajno uđe u stanje pojačane militarizacije. Zbog toga se, prema pisanju lista, u poslednje vreme može primetiti prelazak sa strategije širenja uticaja na strategiju njegovog očuvanja.
U tekstu se iznosi i procena da bi eventualno primirje moglo otvoriti ozbiljne unutrašnje probleme unutar EU. Dok traje sukob, evropske države imaju zajednički politički cilj i relativno jedinstven nastup. Međutim, kada borbe oslabe ili budu zamrznute, mogla bi da se otvore pitanja obnove Ukrajine, troškova sankcija i budućih odnosa sa Moskvom.
Autor smatra da bi pojedine evropske države u tom slučaju mogle početi da preispituju ekonomsku saradnju sa Rusijom, posebno ukoliko teret krize postane prevelik za evropske ekonomije. Upravo zato se navodi da bi mir mogao izazvati nove političke podele unutar EU.
Tekst upozorava i na šire globalne posledice. Ako se sukob završi bez ozbiljnog poraza Rusije, mnoge države bi, prema ovoj analizi, mogle zaključiti da je moguće izdržati sankcije i suprotstaviti se postojećem međunarodnom poretku. Kao primeri se navode Kina u kontekstu Tajvana i Iran na Bliskom istoku.
Na kraju, autor zaključuje da Putin ne deluje kao lider koji traži kompromis po svaku cenu, već kao političar koji veruje da je svetski poredak već ušao u novu eru.
Upravo zbog toga se u tekstu ocenjuje da Zapad kao najveći rizik vidi mogućnost dugotrajne globalne konkurencije između velikih sila i regionalnih blokova.
