Bliskoistočni sukob ušao je u fazu koja, prema oceni bivšeg američkog obaveštajca Skota Ritera, pokazuje ozbiljne pukotine u planiranju Vašingtona i Tel Aviva.
U intervjuu za kanal Behind America, Riter tvrdi da se Sjedinjene Države suočavaju sa problemima koje nisu očekivale, uključujući brzo trošenje sofisticirane municije i prebacivanje ključnih sistema protivvazdušne odbrane sa Pacifika ka Bliskom istoku.
Kako navodi Riter, američka administracija je ušla u sukob bez jasne procene posledica, a dodatnu pažnju izazvala je izjava senatora Marka Rubija, koju analitičar tumači kao priznanje da je čitava operacija direktno vezana za interese Izraela.
Istovremeno, situacija u zalivskim državama postaje sve osetljivija, jer deo javnosti negativno reaguje na otvoreno približavanje pojedinih arapskih vlada Tel Avivu.
Voditelj Mario tokom razgovora otvara pitanje koliko Iran realno može da izdrži sukob na više frontova, imajući u vidu da istovremeno vrši pritisak na američke baze, Izrael i pojedine zalivske države, dok nema otvorenu vojnu podršku velikih sila.
Kina je, prema navodima iz analize, jasno stavila do znanja da neće vojno intervenisati, dok Rusija trenutno nije u poziciji da Teheranu šalje značajniju vojnu pomoć.
Međutim, Riter tvrdi da Iran svoju strategiju nikada nije zasnivao na direktnom oslanjanju na Moskvu ili Peking. Prema njegovim rečima, Teheran se više od dve decenije pripremao za scenario dugotrajnog regionalnog sukoba i danas pokušava da vodi rat sopstvenim kapacitetima.
On ocenjuje da Iran u ovom trenutku ne menja planove, dok Vašington, kako tvrdi, ubrzano prilagođava strategiju zbog neočekivanih problema na terenu.
Posebno kontroverzan deo analize odnosi se na stanje američkih vojnih zaliha. Riter navodi da SAD ozbiljno razmatraju premeštanje sistema THAD i Patriot iz Južne Koreje ka Bliskom istoku zbog potrebe za dodatnom protivraketnom zaštitom. Prema njegovim tvrdnjama, zalihe raketa za sofisticirane sisteme presretanja značajno su smanjene već posle prvih dana intenzivnih sukoba.
Riter tvrdi da je Donald Tramp indirektno priznao problem sa zalihama „vrhunske municije“, pokušavajući da odgovornost prebaci na administraciju Džoa Bajdena i vojnu pomoć koja je ranije poslata Ukrajini. U modernim sukobima, ocenjuje Riter, upravo takvo naoružanje predstavlja ključnu prednost u odbrani i presretanju projektila.
Analitičar upozorava da povlačenje ključnih sistema sa Pacifika otvara ozbiljna pitanja za saveznike poput Južne Koreje i Japana, koji su godinama gradili bezbednosnu strategiju oslanjajući se na američku vojnu podršku.
Prema njegovoj proceni, ovakvi potezi mogu izazvati zabrinutost u regionu Azije, posebno u kontekstu američke strategije prema Kini i Južnokineskom moru.
Veliki deo razgovora bio je posvećen i informacijama o navodnim uspešnim izraelskim udarima na iranske vojne ciljeve. Riter tvrdi da medijski prikazi velikih eksplozija ne znače automatski i uništenje ključne infrastrukture.
Pozivajući se na sopstveno iskustvo iz vremena operacije „Pustinjska oluja“, podsetio je da su i tokom rata protiv Iraka procene o uništenim raketnim sistemima bile višestruko uvećane u odnosu na stvarno stanje na terenu.
On navodi da se u ratovima često preuveličavaju rezultati vojnih operacija i sa jedne i sa druge strane. Kao primer navodi izraelske tvrdnje o broju uništenih iranskih lansera, ali i iranske tvrdnje o velikim gubicima američkih snaga, ocenjujući da propagandni rat prati svaki veliki sukob.
U završnom delu intervjua otvoreno je pitanje bezbednosti američkih nosača aviona i mogućnosti da iranski dronovi ili rakete probiju slojevitu odbranu američke mornarice. Riter smatra da su američki sistemi zaštite veoma napredni, ali istovremeno upozorava da nijedan vojni sistem nije apsolutno neprobojan.
Poređenje sa situacijom u Crnom moru, gde su ukrajinski pomorski dronovi naneli ozbiljne probleme ruskoj floti, Riter ocenjuje kao pogrešno. Kako tvrdi, uslovi u zatvorenom prostoru poput Crnog mora potpuno su drugačiji od otvorenog okeana u kojem operišu američke udarne grupe nosača aviona.
Istovremeno, on odbacuje tvrdnje da je ruska Crnomorska flota potpuno neutralisana, navodeći da ruski brodovi i dalje izvode napade krstarećim raketama „Kalibar“ na ukrajinske ciljeve. Prema njegovoj oceni, sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku imaju potpuno različitu vojnu logiku i ne mogu se jednostavno porediti kroz iste taktičke obrasce.
Analiza Skota Ritera izazvala je veliku pažnju upravo zato što dolazi iz ugla bivšeg američkog obaveštajca koji otvoreno dovodi u pitanje zvanične procene Vašingtona i Tel Aviva.
Ipak, deo njegovih tvrdnji ostaje predmet ozbiljnih rasprava među vojnim i geopolitičkim analitičarima, posebno kada je reč o stvarnim efektima udara, stanju američkih arsenala i odnosu snaga na Bliskom istoku.
