Američki predsednik Donald Tramp vratio se iz dvodnevne posete Kini posle razgovora koji su, prema oceni učesnika emisije „The World This Week“, pokazali koliko su odnosi Vašingtona i Pekinga ušli u novu i mnogo ozbiljniju fazu.
U emisiji u kojoj su učestvovali Skot Riter i Rej Mekgovern analizirani su globalni politički potresi, odnosi Kine i Rusije, pitanje Tajvana, stanje američke moći i nova geopolitička realnost u kojoj Kina sve otvorenije odbija pritisak sa Zapada.
Kako se navodi u emisiji, kineski predsednik Si Đinping tokom sastanka nije ostavio mnogo prostora za pogrešna tumačenja. Prema toj analizi, Trampu je jasno stavljeno do znanja da pitanje Tajvana nije predmet pregovora i da Kina više ne prihvata komunikaciju sa pozicije sile. Učesnici emisije ocenjuju da je upravo to bio ključni trenutak cele posete.
Posebnu pažnju izazvale su i ranije izjave Donalda Trampa iz inauguracionog govora iz januara 2025. godine, kada je govorio o širenju američke moći, teritorijalnom rastu i novoj fazi američkog razvoja.
Tramp je tada izjavio da će se SAD ponovo posmatrati kao država koja širi svoje bogatstvo, teritoriju i uticaj, a govorio je čak i o američkoj zastavi na Marsu i „manifestovanoj sudbini među zvezdama“.
Sličan ton, prema analizi iz emisije, koristio je i američki državni sekretar Marko Rubio tokom obraćanja na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Rubio je tada govorio o vekovima zapadnog širenja, kolonijalnim imperijama i periodu nakon Drugog svetskog rata kada je, kako je rekao, Zapad počeo da gubi globalni prostor i dominaciju.
Govoreći pred evropskim diplomatama, Rubio je podsetio da je Evropa nakon 1945. bila razorena, dok su velike zapadne sile ulazile u period opadanja pod pritiskom revolucija i antikolonijalnih pokreta. Istovremeno je poručio da administracija Donalda Trampa želi da obnovi zapadnu snagu zajedno sa saveznicima.
Međutim, prema oceni Skota Ritera, stvarna situacija na terenu izgleda potpuno drugačije. On tvrdi da Tramp nije razumeo poruke koje su stigle iz Pekinga i da kinesko rukovodstvo pokušava da objasni Vašingtonu da je era jednostranog pritiska završena.
Riter je posebno kritikovao način na koji američka administracija posmatra Kinu, ocenjujući da mnogi ljudi u Vašingtonu i dalje ne razumeju osnovne geopolitičke promene.
U emisiji je pomenuta i takozvana „Tukididova zamka“, termin koji se koristi za opisivanje mogućeg sukoba između stare i nove svetske sile. Riter smatra da deo američke administracije nema ni istorijsko ni strateško razumevanje tog koncepta i da zbog toga potcenjuje ozbiljnost odnosa sa Kinom.
Ipak, prema njegovim rečima, određeni signali iz Vašingtona ukazuju da je Marko Rubio delimično razumeo kinesku poruku, posebno kada je reč o Tajvanu i potrebi da se izbegne direktna konfrontacija. Sa druge strane, kako tvrdi, ostatak administracije nastavlja da razmišlja kroz logiku pritiska i demonstracije sile.
Učesnici emisije smatraju da je dodatni problem činjenica da SAD trenutno imaju ozbiljna ograničenja kada je reč o vojnim i industrijskim kapacitetima. Riter je u tom kontekstu pomenuo admiral Papara i navodne probleme američke Pacifičke flote sa zalihama municije i resursa potrebnih za eventualni ozbiljniji sukob u Aziji.
Prema toj analizi, deo američkog političkog establišmenta i dalje veruje da Vašington može kontrolisati Kinu kroz energetski pritisak, sankcije i ograničavanje pristupa naprednim tehnologijama i proizvodnji čipova. Međutim, autori emisije tvrde da se realnost ubrzano menja i da Kina danas raspolaže industrijskim kapacitetima koje je veoma teško sustići.
Kao primer navodi se kineska brodogradnja. U emisiji je istaknuto da Kina može da proizvede oko 200 brodova godišnje, dok su američki kapaciteti višestruko manji. Upravo zbog toga, prema oceni učesnika, Vašington više ne može lako da održava strategiju vojnog pritiska u Pacifiku.
Analitičari su podsetili i na dugogodišnju američku politiku prema Tajvanu. Iako SAD formalno podržavaju politiku „jedne Kine“, godinama su vojno i politički jačale Tajvan, što je, kako se navodi u emisiji, stvorilo veoma složenu i opasnu situaciju u regionu.
Donald Tramp je pred odlazak iz Kine izjavio da ne želi rat i da bi sukob bio poslednja stvar koja je potrebna Americi. Takođe je naglasio da ne podržava promenu zvanične američke politike prema Tajvanu. Ipak, učesnici emisije postavljaju pitanje koliko takve izjave mogu da umire situaciju, posebno nakon prethodnih međunarodnih kriza u kojima su tenzije brzo eskalirale.
U završnom delu emisije razgovaralo se i o diplomatiji i kontroli naoružanja. Skot Riter je najavio učešće na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, gde planira da govori o ulozi diplomatije i značaju preciznog jezika u međunarodnim odnosima.
Posebno je pomenut i stari video-snimak Vladimira Putina sa grupom zapadnih novinara od pre deset godina, kada je ruski predsednik govorio o razvoju novih ruskih vojnih sistema i problemima u pregovorima o kontroli naoružanja sa SAD. Učesnici emisije ocenjuju da je upravo pitanje kontrole naoružanja danas jedno od najvažnijih globalnih pitanja.
Riter je na kraju dodao da su mu, kako tvrdi, ruski sagovornici više puta preneli da prate njegove analize, ali da ga smatraju previše impulsivnim za direktne kontakte sa najvišim državnim vrhom.
Ipak, zaključio je da je najvažnije da političke poruke i upozorenja stignu do ljudi koji donose ključne odluke u svetu koji ulazi u novu fazu geopolitičkih tenzija.
