Kuba je otvoreno poručila da će u slučaju vojnog udara iz SAD odgovoriti pozivanjem na pravo na samoodbranu, dok se istovremeno u američkim medijima pojavljuju tvrdnje o mogućim planovima Havane za upotrebu vojnih dronova protiv američkih ciljeva.
Napetost između Vašingtona i Havane ponovo ulazi u opasnu fazu, a retorika postaje sve oštrija.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kube Karlos Fernandez de Kosio izjavio je da se protiv njegove zemlje vodi intenzivna kampanja kojom se, kako tvrdi, pokušava opravdati eventualna vojna akcija SAD protiv Kube.
U objavi na platformi X naglasio je da su „antikubanski napori“ iz sata u sat sve agresivniji i da se pojavljuju, kako je naveo, „sve neverovatnije optužbe“.
Prema njegovim rečima, upravo su Sjedinjene Američke Države agresor u ovoj situaciji, dok Kuba sebe predstavlja kao zemlju koja bi bila primorana da odgovori ukoliko bude napadnuta.
De Kosio je poručio da Havana ima legitimno pravo na samoodbranu i da će ga koristiti ukoliko dođe do vojnog udara.
Njegove izjave usledile su nakon teksta američkog portala Aksios, koji je objavio informacije zasnovane na obaveštajnim procenama o navodnim kubanskim pripremama za mogući sukob sa SAD. Prema tim navodima, Kuba je nabavila više od 300 vojnih dronova i razmatra scenarije njihove upotrebe u slučaju eskalacije.
U izveštaju se navodi da bi potencijalne mete mogli da budu američka baza u zalivu Gvantanamo, američki ratni brodovi, pa čak i Ki Vest na Floridi. Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja da se Ki Vest nalazi svega oko 170 kilometara od Havane, što dodatno pojačava zabrinutost zbog mogućeg brzog razvoja događaja u regionu.
Sve ovo dolazi u trenutku kada odnosi između Vašingtona i Havane ponovo postaju tema bezbednosnih analiza i političkih upozorenja. Kubanske vlasti tvrde da se protiv njih vodi koordinisana kampanja pritiska, dok se u američkim medijima sve češće pojavljuju informacije o mogućim bezbednosnim pretnjama koje dolaze sa ostrva.
Poruka iz Havane ipak ostaje jasna – Kuba tvrdi da neće prva krenuti u sukob, ali da će u slučaju vojnog napada odgovoriti korišćenjem prava na samoodbranu. Upravo ta poruka sada stoji u centru novih tenzija između dve zemlje koje decenijama nose teret dubokog političkog i bezbednosnog sukoba.
