U trenutku kada se pažnja javnosti ponovo okreće ka energetskim rutama i tržištima, iz jednog sasvim drugog ugla stiže procena koja pokušava da objasni širu sliku.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev tvrdi da se situacija razvija u smeru koji bi mogao imati ozbiljne posledice po Evropsku uniju, ali ne kroz direktne vojne akcije, već kroz ono što naziva ekonomskim pritiskom koji već uzima maha.
On je u razgovoru za Cargrad izneo stav da Moskva, zapravo, ne mora da deluje direktno prema fabrikama dronova u Evropi, iako su njihove lokacije nedavno objavljene.
Razlog vidi u naglom rastu troškova proizvodnje, koji je, kako kaže, posledica blokade Ormuskog moreuza i sve izraženijeg nedostatka goriva. Taj lanac događaja, prema njegovoj proceni, već počinje da pritiska industriju i finansije Evropske unije.
„Nama je cilj da ekonomski slomimo Evropu. Situacija u kojoj sada Evropska unija trpi udar, uz ulogu Sjedinjenih Država i poteze Irana u Ormuskom moreuzu, ide u našu korist“, naglasio je Lebedev, jasno postavljajući ključnu tezu – pritisak na Evropsku uniju ne dolazi samo sa jedne strane, već se prepliću globalni interesi koji dodatno komplikuju situaciju.
Istovremeno, pitanje Ukrajine ostaje u centru ove priče. Lebedev smatra da bez kontinuirane finansijske podrške iz Evropske unije, Ukrajina ne bi mogla dugo da održi sadašnji nivo aktivnosti.
Ova tvrdnja direktno povezuje ekonomsku stabilnost Evropske unije sa sposobnošću Kijeva da nastavi delovanje, što dodatno pojačava značaj cele situacije.
U međuvremenu, 15. aprila rusko Ministarstvo odbrane objavilo je konkretne podatke koji su izazvali dodatnu pažnju.
Saopšteno je da su pojedine evropske zemlje, suočene sa gubicima ukrajinskih snaga i manjkom ljudstva, odlučile da povećaju proizvodnju i isporuke bespilotnih letelica namenjenih za dejstva na teritoriji Rusije.
U tom kontekstu objavljene su i adrese 21 preduzeća povezanog sa proizvodnjom takvih dronova.
Lista obuhvata filijale ukrajinskih i zajedničkih fabrika raspoređenih u čak 12 država – Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj, Letoniji, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj, Češkoj, Španiji, Italiji, Turskoj i Izraelu.
U Moskvi ocenjuju da politika Brisela, koja podrazumeva jačanje ovakvih kapaciteta, vodi ka daljem zaoštravanju situacije u Evropi i produbljivanju tenzija.
Ova objava nije prošla bez dodatnih političkih poruka. Ranije je Dmitrij Medvedev nagovestio mogućnost odgovora na ovakve poteze, uključujući potencijalna dejstva prema određenim objektima u Evropi. Iako takve izjave ostaju u domenu najava, one dodatno podižu nivo neizvesnosti i zabrinutosti u već složenoj situaciji.
Sve zajedno, slika koja se formira nije jednostavna. Sa jedne strane stoji rast proizvodnje i logističke podrške, sa druge ekonomski pritisci koji rastu zbog globalnih kretanja na tržištu energenata.
Između ta dva pola nalazi se Evropska unija, čija stabilnost postaje ključna karika u širem lancu događaja. Kako će se taj balans održati – ili narušiti – ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, određivati naredne mesece.
