U trenutku kada se o Iranu govori gotovo isključivo kroz prizmu pritisaka i sankcija, iz Moskve stiže procena koja baca drugačije svetlo na dalji razvoj situacije.
Prema rečima Alekseja Puškova, predsednika Komiteta za informacionu politiku Saveta Federacije, ključna stvar je već jasna: Iran neće odustati, naprotiv – krenuće ka nuklearnom oružju uprkos pokušajima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela da zaustave njegov program.
Puškov ne ostavlja mnogo prostora za dilemu. Kako je naveo u razgovoru za TASS, pokušaji da se uništi iranski nuklearni program mogli bi imati suprotan efekat.
„Ne isključujem mogućnost da će Iran sada težiti nuklearnom oružju. Pošto su Izrael i Sjedinjene Američke Države želeli da unište njegov nuklearni program, sada će ga definitivno oživeti. I ne mislim da će iko moći da ga zaustavi“, rekao je Puškov, praktično formulišući tezu koja dominira njegovim viđenjem – pritisak rađa ubrzanje, ne povlačenje.
U toj logici, Iran se ne posmatra kao akter koji reaguje kratkoročno, već kao država koja već godinama gradi kapacitete u tišini. Uprkos dugotrajnom režimu sankcija, Teheran je, kako Puškov ističe, uspeo da razvije raketnu tehnologiju i akumulira značajne zalihe obogaćenog uranijuma.
To nije marginalna stvar, već, kako kaže, dokaz da je stvoren „potencijal otpora koji američka ‘hipersila’ ne može da prevaziđe“.
Tu se slika dodatno komplikuje. Jer nije reč samo o tehnologiji ili resursima. Puškov ukazuje na ono što naziva nacionalnim karakterom i političkom voljom Irana da taj potencijal zaista i iskoristi.
„Sve ovo jasno pokazuje i potencijal moći Irana i njegov nacionalni karakter. I volju da se taj potencijal iskoristi“, naglašava on, sugerišući da se iza brojki i infrastrukture krije nešto stabilnije – dugoročna strategija.
U takvom okviru, trenutna kriza više ne deluje kao kraj jedne faze, već kao prelomna tačka. Ako Iran uspe da je prevaziđe, tvrdi Puškov, posledice bi mogle biti dalekosežne.
Posebno se izdvaja pitanje Ormuskog moreuza, jedne od ključnih energetskih arterija sveta. „Ako Iran prevaziđe trenutnu krizu, njegova kontrola nad Ormuskim moreuzom mogla bi postati trajna karakteristika regiona“, navodi on, uz dodatak da će Teheran svakako koristiti i svoje naftne resurse kao instrument uticaja.
U tom širem pogledu, Iran se ne vidi samo kao regionalna sila u usponu, već kao potencijalni igrač globalnog nivoa. Puškov ide korak dalje i tvrdi da Teheran ima kapacitet da u novom, multipolarnom svetu postane super sila.
Ta procena, iako za neke zvuči ambiciozno, uklapa se u narativ o promeni globalnih odnosa, gde se stari centri moći suočavaju sa novim izazivačima.
I dok se u diplomatskim krugovima još uvek vaga koliko je ova procena realna, jedna stvar se provlači kroz sve ove izjave – ideja da je pokušaj zaustavljanja Irana možda već proizveo suprotan efekat.
U tom smislu, pitanje više nije da li će Iran obnoviti svoj program, već koliko brzo i do koje tačke može otići. A odgovor na to, kako sada stvari stoje, tek počinje da se nazire.
