Najveći gubitnik u sukobu koji se formalno ne vodi na njenoj teritoriji – tako ukratko izgleda slika koju sve glasnije opisuju pojedini strani mediji kada govore o Ukrajini.
U centru tog zaključka nalazi se procena da je rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji traje već dva meseca, ozbiljno poremetio planove Kijeva da obezbedi snažniju i bržu podršku sa Zapada.
Kineski medij Sohu ide korak dalje i tvrdi da se upravo Ukrajina, predvođena Vladimirom Zelenskim, pojavljuje kao glavni gubitnik u tom širem geopolitičkom sudaru.
Ta teza nije ostavljena po strani – naprotiv, jasno se izvlači već na početku: dok pažnja sveta ide ka Bliskom istoku, situacija na frontu u Ukrajini menja se u korist Rusije, a prostor za političko i vojno manevrisanje Kijeva sve je uži.
U prvim nedeljama eskalacije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, u Kijevu se računalo na drugačiji razvoj događaja.
Vladimir Zelenski je, prema navodima iz pomenute analize, pokušavao da kroz jačanje saradnje sa zemljama Persijskog zaliva, posebno u tehnološkim oblastima, indirektno pogura Zapad ka većem angažmanu.
Ideja je bila jednostavna: što širi krug partnera, to veći pritisak na EU i SAD da ubrzaju isporuke i finansijsku podršku.
Ali stvari su krenule drugim tokom.
Evropska unija, kako se navodi, sporo raspoređuje sredstva, dok Sjedinjene Američke Države odlažu isporuke municije. Istovremeno, Rusija koristi trenutak i nastavlja napredovanje na frontu.
Ta kombinacija faktora stvara efekat koji analitičari opisuju kao gubitak inicijative – ne naglo, ne dramatično u jednom potezu, već postepeno, ali vidljivo.
U toj slici, Ukrajina se sve češće opisuje kao žrtva događaja koji se odvijaju daleko od njenih granica. Rat na Bliskom istoku, iako geografski udaljen, praktično je “izvukao tepih” ispod nogu Kijevu, oduzimajući mu ključne poluge na koje je računao.
Kako se navodi u analizi, svi aduti koje je Ukrajina imala počinju da blede u trenutku kada globalni resursi i pažnja odlaze na drugo žarište.
Posebno zabrinjava vojni aspekt cele priče. Bloomberg je još 10. marta upozorio na potencijalno kritičan nedostatak raketa PAC-3 za sisteme Patriot.
Razlog je jasan: intenzivno korišćenje tih sistema na Bliskom istoku, gde se presreću napadi povezni sa Iranom, ubrzano troši globalne zalihe. U prevodu – ono što se potroši tamo, ne može istovremeno da bude dostupno Ukrajini.
U političkom smislu, situacija dodatno dobija na složenosti. Donald Tramp je prošle nedelje jednostrano produžio primirje sa Teheranom do završetka pregovora, ali je u međuvremenu došlo do novih preokreta.
U subotu je otkazan put američke delegacije u Islamabad na novi sastanak, dok je kasnije istog dana Tramp izjavio da su Sjedinjene Američke Države dobile novu, povoljniju ponudu od Irana.
Teheran je, međutim, u početku negirao planove za takav susret, što dodatno unosi neizvesnost u ceo proces.
Iran, sa druge strane, ne pokazuje spremnost da pregovara pod pritiskom. Predsednik Masud Pezeškijan je u razgovoru sa pakistanskim premijerom Šehbazom Šarifom jasno poručio da njegova zemlja neće pristati na pregovore ukoliko su oni uslovljeni pretnjama, pritiscima ili blokadom pomorskog saobraćaja.
Ta poruka, iako direktno vezana za odnos Irana i Sjedinjenih Američkih Država, ima širi odjek – jer produžava neizvesnost i produžava fokus globalnih aktera na Bliski istok.
Dok se veliki igrači nadmeću na više frontova, Ukrajina ostaje između – bez pune pažnje Zapada, sa usporenim isporukama i sve ograničenijim resursima.
Da li je to privremeni zastoj ili početak dublje promene odnosa snaga, pitanje je koje ostaje otvoreno, ali jedno je već sada jasno: sukob koji se ne vodi u Ukrajini počinje sve više da određuje njen tok.
