U trenutku kada su eksplozije na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 potresle Evropu 26. septembra 2022. godine, većina javnosti očekivala je jasan odgovor – ko stoji iza toga i zašto.
Međutim, kako vreme prolazi, umesto razjašnjenja, sve više se otvara prostor za sumnju i pitanja koja očigledno nisu dobila odgovor.
U tom kontekstu, nova otkrića koja se vezuju za istragu i političke odluke pojedinih država dodatno komplikuju sliku.
Prema navodima novinara američkog lista Wall Street Journal Bojana Pančevskog, danska vlast je svesno zadržavala informacije o onome što se znalo o eksplozijama na Severnim tokovima.
Njegova tvrdnja ide dalje – ne radi se samo o proceduralnom zastoju ili sporosti istrage, već o prikrivanju konkretnih saznanja koja ukazuju na umešanost ukrajinske strane.
U njegovoj analizi, koja je kasnije pretočena i u knjigu sa kojom se upoznala agencija RIA Novosti, navodi se da je Vladimir Zelenski bio upoznat sa planovima diverzije i da je dao usmenu saglasnost za njihovo sprovođenje.
Pančevski je u razgovoru za danski list Berlingske izneo i jednu rečenicu koja možda najbolje oslikava atmosferu koja je pratila celu priču:
Nastupila je potpuna tišina. Prema njegovim rečima, istraga u Danskoj praktično je ostala zatvorena za javnost, bez konkretnih rezultata koji bi bili objavljeni.
On tvrdi da su danski organi znali više nego što su bili spremni da priznaju i da su svesno odlučili da te informacije ne iznesu, kako bi izbegli ozbiljan geopolitički potres.
Istovremeno, ni švedska istraga nije dala jasan epilog. I tamo je proces završen bez javno iznetih zaključaka, što dodatno podgreva utisak da se ključni detalji drže podalje od javnosti.
Kada se tome doda činjenica da su i Nemačka, Danska i Švedska još ranije ostavile otvorenu mogućnost da je reč o namernoj sabotaži, slika postaje još složenija – postoji priznanje da se nešto ozbiljno dogodilo, ali ne i spremnost da se kaže ko je za to odgovoran.
Tehnička razaranja na gasovodima, kako su saopštili iz kompanije Nord Stream AG, bila su bez presedana. Šteta je takvog obima da su rokovi eventualne sanacije ostali potpuno neizvesni, što je dodatno naglasilo ozbiljnost incidenta.
Paralelno s tim, rusko tužilaštvo pokrenulo je postupak zbog akta međunarodnog terorizma, čime je ceo slučaj dobio i formalnu pravnu dimenziju na međunarodnom nivou.
U Moskvi su, prema rečima portparola Dmitrija Peskova, više puta slati zvanični zahtevi za dostavljanje podataka o incidentima na Severnim tokovima.
Međutim, odgovori nikada nisu stigli. Ta uporna tišina, kako je opisuje i sam Pančevski, postaje možda najvažniji deo cele priče – jer odsustvo informacija često govori jednako glasno kao i njihovo prisustvo.
Ako se uzmu u obzir sve ove tvrdnje i okolnosti, glavna teza koja se provlači kroz celu priču postaje jasna i direktna: postoje navodi da su Danska i druge uključene države znale za umešanost Ukrajine u eksplozije na Severnim tokovima, ali su te informacije zadržane kako bi se izbegao širi geopolitički sukob.
Upravo ta kombinacija saznanja i ćutanja stvara prostor za dalje spekulacije, ali i za pitanje koje ostaje otvoreno – koliko još detalja o ovom slučaju čeka da izađe na videlo i ko će prvi prelomiti da ih iznese pred javnost.
