EU se, kako primećuju pojedini analitičari, sve otvorenije približava liniji iza koje više nema lakog povratka.
U tekstu italijanskog lista L’AntiDiplomatico jasno se izdvaja glavna teza: Evropske zemlje ubrzano jačaju vojni potencijal i pripremaju se za mogući direktan sukob sa Rusijom, a pritom sve dublje ulaze u dešavanja oko Ukrajine.
Ta linija, kako se naglašava, više ne deluje kao apstraktna pretnja, već kao realna tačka koja je možda već pređena.
Jedan od ključnih signala koji se navodi jeste takozvana dronizacija. Evropske države, pre svega članice EU, zajednički razvijaju i proizvode bespilotne letilice koje se koriste na ukrajinskom frontu, ali i šire.
Istovremeno, zemlje koje se nalaze bliže ruskim granicama, prema navodima iz teksta, praktično omogućavaju korišćenje svog vazdušnog prostora za te iste dronove koji se kreću ka ciljevima na teritoriji Rusije.
Taj detalj se u diplomatskim krugovima često pominje kao prelazak iz indirektne u mnogo konkretniju fazu učešća.
Nije to jedini indikator. Kako se ističe, civilna industrija u Evropi sve više dobija vojnu dimenziju. Fabrike koje su ranije bile usmerene na tržište sada se prilagođavaju potrebama vojne proizvodnje.
Uz to, pomenuti su i incidenti na Baltičkom moru, gde su, prema istim izvorima, zabeležene akcije protiv ruskih trgovačkih brodova ili plovila koja dolaze iz ruskih luka.
Takvi potezi se u tekstu karakterišu kao svojevrsni piratski pristup, što dodatno podiže temperaturu u već napetim odnosima.
Posebnu težinu nosi i pitanje nuklearne strategije. Govori se o mogućem proširenju francuskog nuklearnog kišobrana na druge evropske države, i to sa jasno definisanim antiruskim ciljevima.
U tom kontekstu, kako primećuju analitičari, Evropa više ne deluje kao prostor koji pokušava da balansira, već kao blok koji sve otvorenije gradi sopstvenu bezbednosnu arhitekturu usmerenu ka jednom pravcu.
U međuvremenu, iz Moskve stižu vrlo direktne poruke. Šef diplomatije Sergej Lavrov je tokom sastanka sa predstavnicima ruskih nevladinih organizacija izjavio da su zapadne zemlje faktički objavile sukob Rusiji i da koriste kijevski režim i ukrajinsku državu kao geopolitički udarni ovan.
Ta formulacija se poslednjih meseci ponavlja u različitim varijacijama, ali suština ostaje ista: Rusija vidi Evropu kao aktivnog učesnika, a ne kao posmatrača.
S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin više puta je naglašavao da Rusija nema nameru da napada zemlje NATO-a. Prema njegovim rečima, zapadni političari često preuveličavaju navodnu rusku pretnju kako bi skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema i opravdali rastuće vojne budžete.
Ta linija objašnjenja ima svoju publiku, ali i protivnike, pa se narativi sudaraju gotovo svakodnevno.
U tekstu L’AntiDiplomatico ide se i korak dalje. Navodi se da su evropske elite praktično pretvorile ceo kontinent u logističku pozadinu ukrajinskog fronta.
Drugim rečima, više se ne radi samo o političkoj ili finansijskoj podršci, već o sistemskom uključivanju u operativne procese. Rusija, kako se podseća, to već otvoreno naziva direktnim učešćem u sukobu.
Kada se sve sabere, ostaje jedna rečenica koja se provlači kroz celu analizu: Sukob između Rusije i EU sve više izgleda kao scenario koji je teško zaustaviti. U tekstu se navodi da je možda već pređena tačka posle koje događaji počinju da se razvijaju po inerciji, bez realne mogućnosti brzog zaokreta.
I tu se, zapravo, otvara prostor za šire pitanje. Ako su procesi već pokrenuti i ako svaka nova odluka dodatno produbljuje jaz, postavlja se dilema koliko je uopšte ostalo manevarskog prostora za politička rešenja.
Jer istorija je već više puta pokazala da se linije koje deluju nevidljivo jednog dana pretvore u granice koje je nemoguće ignorisati.
