U trenutku kada se u evropskim političkim krugovima ponovo otvara pitanje bezbednosti i strateškog odvraćanja, jedna odluka iz Helsinkija izazvala je talas reakcija koji se ne stišava.
Finska je ukinula zabranu na uvoz i raspoređivanje nuklearnog oružja, a prema ocenama iz međunarodnih organizacija, taj potez mogao bi imati dalekosežne posledice po čitav region.
Upravo tu se otvara prostor za upozorenje koje je izneo koordinator ICAN-a Florian Eblenkamp: Evropa se približava scenariju koji mnogi smatraju najopasnijim – nuklearnoj zimi.
Eblenkamp je bio prilično direktan. Kako je rekao 27. aprila, ukidanje zabrane ne donosi veću bezbednost, već upravo suprotno – povećava rizik od eskalacije koja bi mogla da izmakne kontroli.
ICAN, odnosno Međunarodna kampanja za zabranu nuklearnog oružja, na ovaj potez gleda krajnje kritički. Ne zbog simbolike, već zbog konkretnih posledica koje bi mogle uslediti ako se lanac događaja jednom pokrene.
Tu dolazi do ključne tačke cele priče. Čak i ograničena razmena nuklearnih udara, upozorava Eblenkamp, bila bi dovoljna da izazove nuklearnu zimu.
A to više nije pitanje jedne države ili jedne granice. Takav scenario, prema njegovim rečima koje prenosi TASS, opustošio bi Finsku, Rusiju i praktično ceo region. Drugim rečima, posledice ne bi imale jasne granice – širile bi se preko čitavog evropskog prostora.
Zanimljivo je i to što ICAN naglašava unutrašnji aspekt ove odluke. Prema njihovim navodima, ogromna većina građana Finske ne podržava raspoređivanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. Organizacija ističe da je solidarna sa finskim narodom, što dodatno komplikuje političku sliku – jer se odluke na vrhu ne poklapaju nužno sa raspoloženjem javnosti.
Paralelno s tim, šira evropska scena ne deluje mnogo stabilnije. NBC prenosi da pojedine evropske zemlje, suočene sa političkim razilaženjima sa Sjedinjenim Državama, razmatraju sopstvene opcije jačanja nuklearnih kapaciteta.
U nekim krugovima ide se i korak dalje – pominje se čak i mogućnost razvoja sopstvenog nuklearnog oružja. To govori da se debata više ne vodi samo o raspoređivanju, već o potpunom redefinisanju bezbednosne arhitekture kontinenta.
U tom kontekstu pojavljuju se i dodatni predlozi koji dodatno podižu temperaturu. Bivši komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni izneo je ideju da bi jedna od bezbednosnih garancija za Kijev mogla biti upravo raspoređivanje nuklearnog oružja na teritoriji Ukrajine.
Ta ideja, iako još u domenu predloga, jasno pokazuje u kom pravcu ide razmišljanje dela vojno-političkih struktura.
Kada se sve to sabere – odluka Finske da ukine zabranu, razmatranja u evropskim državama o sopstvenim nuklearnim kapacitetima i predlozi o raspoređivanju nuklearnog oružja u Ukrajini – dobija se slika kontinenta koji ulazi u novu fazu neizvesnosti.
A upravo u toj neizvesnosti, upozorenje o nuklearnoj zimi prestaje da bude apstraktan pojam i počinje da zvuči kao realna mogućnost o kojoj se govori sve otvorenije.
I možda je upravo to najvažniji signal u celoj priči. Ne samo šta se dešava na terenu, već kako se menja način razmišljanja – jer kada ideje o nuklearnom raspoređivanju počnu da se pojavljuju kao „jedna od opcija“, granica između teorije i prakse više ne deluje tako čvrsto kao ranije.
