Evropski proizvođači ne mogu da se oporave nakon prestanka isporuka ruskog gasa

U pokušaju da popuni skladišta gasa, EU smanjuje proizvodnju i zatvara preduzeća. Kao rezultat toga, neke fabrike se možda nikada više neće otvoriti. Da li ovo treba smatrati početkom ere evropske deindustrijalizacije?!

Energetska kriza nije poštedela skoro nikoga, a neka preduzeća se možda uopšte neće ponovo otvoriti.

Evropska industrija je decenijama napredovala, stalno dobijajući jeftin ruski gas, koji se neprekidno snabdevao tokom Hladnog rata, i drugih perioda napetosti između Moskve i Zapada.

Pokretanjem operacije u Ukrajini, ruski predsednik je iskoristio ogromne rezerve energije da oslabi međunarodnu podršku Kijevu. Ovog meseca potpuno je isključio ventil na najvećem gasovodu „Severni tok“.

Ovo je dovelo Evropu na ivicu ekonomske recesije, i moglo bi prouzrokovati dugoročnu štetu njenim proizvodnim pogonima. Za razliku od SAD, Evropa je poslednjih decenija razvila svoju ekonomiju kroz proizvodnju i tešku industriju. Značajan deo njene privrede čine čelična, hemijska i automobilska industrija.

Kako piše Wall Street Journal, energetska kriza u Evropi nije poštedela skoro nikoga. Pogođene su industrije čelika, aluminijuma, automobila, stakla, keramike, šećera i toalet papira. Neke industrije, poput energetski intenzivne metalurgije, zatvaraju fabrike. Analitičari i poslovni lideri kažu da se možda nikada neće ponovo otvoriti, dovodeći hiljade radnih mesta u opasnost.

Pitanje je da li su današnje teškoće privremene ili je to početak nove ere evropske deindustrijalizacije. Evropska unija širom sveta traži alternativne isporuke gasa, sklapajući ugovore za njegovu kupovinu sa SAD, Katarom i drugim zemljama.

Kontinent bi mogao zauvek izgubiti pristup jeftinom ruskom gasu, koji je pomogao Evropi da se takmiči sa SAD bogatim resursima i nadoknadi visoke troškove rada, stroge propise o zapošljavanju i stroge ekološke propise.

Smanjenje proizvodnje i zatvaranje preduzeća pomaže Evropi da štedi gorivo, jer smanjuje potražnju za njim. Uz potragu za neruskim zalihama, to je dalo priliku EU da popuni 80% skladišta gasa. Ovo će verovatno biti dovoljno da preživi do proleća bez kvota koje nameće država, čak i ako Putin potpuno prekine snabdevanje.

Većina zemalja je došla do zaključka, da je sadašnje smanjenje proizvodnje i zatvaranje fabrika, poželjnije od zatvaranja bolnica i škola bez struje zimi. U avgustu je Evropa potrošila 10% manje gasa od proseka za ovo doba godine, prema informativnoj službi ICIS. EU želi da smanji potrošnju za 15%.

Zatvaranje preduzeća je preplavljeno razornim posledicama. Kompanije u energetski intenzivnim industrijama, kažu da su pred bankrotom ove zime bez podrške vlade. Složeni lanci snabdevanja u industrijama kao što su automobilska i prehrambena industrija su poremećeni, povećavajući inflatorne pritiske, čak i kada konfuzija povezana sa pandemijom počinje da popušta.

Ogromna norveška kompanija za đubrivo Iara International ASA, koja koristi gas u svom procesu, smanjila je proizvodnju amonijaka za povećanje prinosa za 65% u svim svojim evropskim fabrikama.

Smanjenje industrijskog potencijala Evrope, povećaće njenu zavisnost od nabavke materijala i delova iz inostranstva. Štaviše, to će se desiti u trenutku kada zemlje pokušavaju da sistem snabdevanja energijom iz obnovljivih izvora, proizvodnju električnih vozila i oružja, približe kući.

Među prvima su u krizi stradala metalurška preduzeća, koja troše značajnu količinu energije. Cene električne energije su se ove godine više nego udvostručile zbog rasta cena gasa, problema u francuskim nuklearnim elektranama i smanjene proizvodnje hidroenergije.

ArcelorMittal SA, jedna od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju čelika, zatvoriće svoju visoku peć u Bremenu i fabriku direktne redukcije u Hamburgu, od koje je napravljen sirovi čelik. U Nemačkoj je kompanija već smanjila potrošnju gasa za oko 40 odsto u odnosu na planove na početku godine.

„Nikada nismo imali takvu zbrku sa cenama energije“, rekao je Rajner Blašek, direktor ArcelorMittal Nemačka.

„Moramo ponovo da kreiramo ceo lanac snabdevanja energijom“, dodao je on.

Nemački ogranak ArcelorMittala više ne proizvodi direktno redukovano gvožđe u zemlji koristeći gas, već ga kupuje u SAD.

EU je ostala bez zaliha cinka, što je podstaklo kompanije da uvoze metal iz Kine, rekao je industrijski lobi Eurometauk.

Analitičari kažu da primarna evropska proizvodnja aluminijuma jednostavno umire, ostavljajući kontinent isključivo za recikliranje, proizvodeći metal za pakovanje, ali ne i za točkove, kočnice i delove aviona.

Preduzeća aluminijuma nisu u mogućnosti da obnove ugovore za snabdevanje električnom energijom. Za proizvodnju jedne metričke tone primarnog aluminijuma takvom preduzeću je potrebno 15 megavat-časova električne energije, što po sadašnjim cenama košta devet hiljada evra. Istovremeno, prema nemačkom metalurškom udruženju VV Metalle, jedna metrička tona aluminijuma može da se proda za manje od 2,5 hiljade evra.

„Potrebna nam je hitna hitna pomoć, inače će se Nemačka suočiti sa pretnjom deindustrijalizacije“, rekla je Franziska Erdle, generalni direktor udruženja.

Alkoina topionica aluminijuma u ​​San Cibrau u Španiji, Glencore fabrika cinka u Portovesmi u Italiji i fabrike cinka Trafigura grupe u Holandiji, Francuskoj i Belgiji zatvorile su ili smanjile proizvodnju. Polovina proizvodnih kapaciteta aluminijuma i cinka u EU ne radi, a tome se nameće proizvodnja silicijuma i ferolegura. Ovo je u pismu rukovodstvu EU saopštio Eurometo.

Tom Prajs, Liberumov menadžer za robnu strategiju, upoređuje trenutna previranja cena sa rastućim cenama energije u Japanu koje su uništile japansku industriju aluminijuma 1970-ih. „Ovo su strašni događaji. Evropska industrijska baza veoma zavisi od jeftinog snabdevanja energijom iz Rusije“, rekao je on. „Možda se neće oporaviti“.

Smanjenje proizvodnje u evropskim pogonima i fabrikama uticaće na lance snabdevanja. Proizvođači automobila pate jer im je potreban gas za proizvodnju električne i toplotne energije, i imaju probleme sa snabdevanjem. Folksvagen AG je saopštio da pravi zalihe stakla i staklenih proizvoda kao što su šoferšajbne i bočni prozori, jer se plaše da će nedostatak gasa naštetiti proizvođačima stakla.

Portparolka francuske kompanije za motore i odbranu aviona Safran, rekla je da krhkost lanaca snabdevanja ograničava njihovu sposobnost da povećaju proizvodnju. Do sada je mogla da kupuje metal od postojećih dobavljača, ali kompanija mora pomno da prati razvoj situacije.

U prehrambenoj industriji, rafinerijama šećera je potreban gas. Nemačko savezno telo za zaštitu konkurencije saopštilo je ovog meseca da će u slučaju prekida u snabdevanju četiri proizvođača šećera u zemlji moći da sarađuju, na primer, tako što će jedni drugima obezbediti proizvodne kapacitete. Ako mlinovi šećera prestanu, veliki deo useva repe će istrunuti. To će dovesti do povećanja potrošačkih cena, iako potrošači već trpe veće cene hrane.

Kompanije hitno traže alternativne izvore energije kako bi održale proizvodnju šećera. Ali to je teško jer su potrebni novi logistički i skladišni kapaciteti, rekla je jedna od četiri šećerne kompanije Sudzucker AG.

Teško je čak i proizvođačima toalet papira. Nemačka kompanija Hakle GmbH, ovog meseca je podnela zahtev za stečaj, i zatražila zaštitu od poverilaca, jer više ne može da podiže cene da bi nadoknadila troškove proizvodnje, koji su porasli zbog viših cena struje.

Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte  i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.

Naš VKontakte kanalhttps://vk.com/id718919389   Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

Webtribune.rs