Američki Senat otvorio je ozbiljno pitanje ograničavanja vojnih ovlašćenja Donalda Trampa prema Iranu, dok istovremeno rastu napetosti na Bliskom istoku i traju pregovori koji za sada ne daju konačan rezultat.
Senatori su podržali izlazak rezolucije iz nadležnog odbora, čime je napravljen važan korak ka pokušaju da Kongres preuzme veću kontrolu nad eventualnim vojnim akcijama SAD protiv Teherana.
Za inicijativu je glasalo 50 senatora, dok je 47 bilo protiv. Predlog su pokrenuli demokratski senatori Tim Kejn, Kori Buker, Čak Šumer, Temi Boldvin, Temi Dakvort i Adam Šif.
Posebnu pažnju izazvalo je to što su četvoro republikanaca podržali demokrate — Suzan Kolins, Liza Murkovski, Rend Pol i Bil Kasidi. Jedini demokrata koji je glasao protiv bio je Džon Feterman.
Cela rasprava dolazi u trenutku kada Vašington i Teheran ponovo razmenjuju oštre poruke, dok se situacija oko Ormuskog moreuza dodatno komplikuje.
Prema pisanju medija, u tom regionu povremeno dolazi do razmene udara, a Centralna komanda američke vojske tvrdi da su mete bile grupe odgovorne za napade na američke vojnike.
Prema Ustavu SAD, samo američki Kongres ima pravo da objavi rat, zbog čega ova rezolucija dobija dodatnu političku težinu.
Reč je o aktu koji se oslanja na Rezoluciju o vojnim ovlašćenjima iz 1973. godine, usvojenu posle burnih iskustava iz Vijetnama.
Taj zakon nalaže predsedniku SAD da se „u svim mogućim slučajevima“ konsultuje sa Kongresom pre slanja američkih oružanih snaga u inostranstvo.
Donald Tramp je prethodnih dana izjavio da su SAD planirale napad na Iran, ali da je akcija odložena na zahtev Katara, Saudijske Arabije i UAE kako bi ostao prostor za mogući dogovor.
Ipak, istovremeno je američkom vojnom vrhu naloženo da bude spreman za punu ofanzivu ukoliko pregovori propadnu. Tramp je kao jedan od ključnih uslova naveo da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje.
Američki predsednik nije isključio ni mogućnost novih udara već krajem sedmice, što je dodatno pojačalo zabrinutost na međunarodnoj sceni.
Iz iranskog Ministarstva spoljnih poslova stigao je odgovor da je Teheran spreman za svaki scenario razvoja događaja. Tamo navode i da su SAD odbacile korigovani nacrt sporazuma koji je prethodno bio predmet pregovora.
Iranska agencija Fars objavila je da je Vašington kao odgovor na mirovni predlog izneo pet svojih uslova, ali da su svi u suprotnosti sa zahtevima iranske strane. Upravo zbog toga pregovori ulaze u novu fazu neizvesnosti, iako obe strane javno govore o nastavku kontakata.
U međuvremenu, Tramp je više puta odbacio mirovne predloge koji su uključivali prekid vatre na svim frontovima, uključujući i Liban, ukidanje sankcija, odmrzavanje finansijskih sredstava, nadoknadu štete i priznanje iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom.
Uprkos tome, Bela kuća istovremeno tvrdi da primirje formalno opstaje i da pregovori daju određene rezultate.
Sve to pokazuje da sukob između Vašingtona i Teherana ulazi u izuzetno osetljivu fazu. Dok deo američkog političkog establišmenta pokušava da ograniči mogućnost brzih vojnih odluka iz Bele kuće, paralelno rastu vojni pritisci, diplomatske tenzije i strah da bi svaka nova eskalacija mogla da izazove šire posledice na Bliskom istoku.
