Epidemija hantavirusa koja je izbila na luksuznom kruzeru “Hondijus” ulazi u potencijalno najosetljiviju fazu upravo danas, 19. maja, upozorava britanski “Telegraf”.
Naučnici prate ovaj datum jer bi upravo sada mogli da se pojave prvi slučajevi takozvane treće generacije prenosa, odnosno ljudi koji nisu bili na brodu, već su se eventualno zarazili preko putnika nakon njihovog iskrcavanja.
Na kruzeru koji je plovio pod holandskom zastavom nalazilo se oko 150 putnika i članova posade iz čak 23 zemlje kada je otkriveno širenje andskog soja hantavirusa. Od početka izbijanja zaraze preminulo je troje ljudi – stariji bračni par iz Holandije i jedan nemački državljanin. Svetska zdravstvena organizacija kasnije je potvrdila deset slučajeva infekcije.
Brod je u međuvremenu stigao u Roterdam, dok su putnici i najveći deo posade ranije napustili kruzer. Ljudi koji su bili na brodu, ali i oni koji su sa njima dolazili u kontakt, stavljeni su u karantin u više država širom sveta zbog zabrinutosti da bi virus mogao da nastavi da se širi.
Američki naučnik dr Stiven Kvej procenio je da bi upravo oko 19. maja mogli da se pojave novi slučajevi ukoliko je inkubacioni period ostao isti kao kod prethodno registrovanih infekcija. Prema njegovim podacima, ljudima koji su se zarazili nakon kontakta sa takozvanim nultim pacijentom bilo je potrebno prosečno 22 dana da razviju simptome.
Kao nulti pacijent označen je 70-godišnji Leo Šilperord. Prema dosadašnjim informacijama, registrovano je devet slučajeva druge generacije prenosa sa čoveka na čoveka. Kvej je upozorio da bi pojava novih infekcija nakon 19. maja mogla da ukaže na prelazak virusa iz druge u treću generaciju prenosa.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je oko 30 putnika napustilo brod na ostrvu Sveta Jelena još pre nego što je postalo jasno da se na kruzeru pojavila ozbiljna zaraza. Među njima je bila i Mirjam Šilperord, supruga nultog pacijenta, kao i jedan švajcarski državljanin koji je trenutno hospitalizovan zbog virusa.
Mirjam Šilperord se osećala toliko loše po dolasku u Južnu Afriku da joj je aviokompanija KLM odbila ukrcavanje na let. Kasnije je preminula od posledica infekcije. U jednom trenutku postojala je sumnja da se jedna stjuardesa zarazila od nje, ali je naknadno potvrđeno da nije bila inficirana.
Britanski mediji navode i da postoji sumnja na infekciju kod jednog britanskog državljanina koji je ranije napustio kruzer na ostrvu Tristan da Kunja u južnom Atlantiku.
Zbog činjenice da su svi putnici nastavili putovanja i kontakte pre nego što je opasnost postala poznata, stručnjaci smatraju da su tokom prethodnih nedelja potencijalno bili u kontaktu sa stotinama ljudi.
Najveću zabrinutost među naučnicima izazivaju indicije da bi andski soj hantavirusa mogao da bude prenosiviji nego što se ranije verovalo. Prema navodima “Telegrafa”, sada je gotovo potvrđeno da se virus prenosi sa čoveka na čoveka putem telesnih tečnosti koje sadrže infektivne čestice, dok stručnjaci i dalje procenjuju koliki je stvarni rizik za širu populaciju.
Profesor Džozef Alen sa Harvarda izjavio je da je razgovarao sa lekarom sa kruzera “Hondijus”, koji je izrazio zabrinutost jer pojedini zaraženi navodno nisu imali blizak kontakt sa nultim pacijentom. Prema tim informacijama, neki od njih samo su se mimoilazili sa njim u trpezarijama ili zajedničkim prostorijama broda.
Ako se te informacije potvrde, otvorila bi se mogućnost da se andski soj prenosi i vazduhom, što bi značajno promenilo dosadašnje procene rizika. Britanski list podseća da su tokom ranijih epidemija u argentinskoj provinciji Čubut postojali slučajevi u kojima su se ljudi zarazili i bez direktnog fizičkog kontakta.
Navodi se primer osobe koja se navodno zarazila samo nakon kratkog susreta i pozdrava sa obolelim tokom jedne proslave. Takođe, pojedini gosti na istoj zabavi razvili su simptome iako su sedeli za različitim stolovima, udaljeni i do dva metra. Kasnije su zabeleženi i slučajevi infekcije kod pacijenata smeštenih u istim sobama sa obolelima, bez potvrđenog bliskog kontakta.
U međuvremenu su jedan francuski i jedan američki državljanin, koji su evakuisani sa kruzera, takođe testirani pozitivno. Time je broj sumnjivih slučajeva dostigao deset.
Ako su svi zaraženi infekciju dobili od nultog pacijenta, procene govore da bi stopa reprodukcije virusa mogla da iznosi devet. To je nivo koji britanski mediji porede sa omikron sojem koronavirusa, iako stručnjaci napominju da je zatvoren prostor kruzera verovatno dodatno pogodovao širenju infekcije.
Ipak, upravo ta procena pojačava zabrinutost da bi andski soj mogao lakše da se prenosi među ljudima nego što se ranije mislilo. Zbog toga se pod posebnim nadzorom nalaze svi koji su bili u kontaktu sa putnicima kruzera “Hondijus”.
Stručnjaci sada pažljivo prate naredne dane. Ako posle 19. maja ne bude potvrđenih slučajeva treće generacije prenosa, sledeći ključni datum biće 21. jun. Tada bi trebalo da istekne maksimalni period inkubacije povezan sa prvobitnim žarištem na kruzeru. Ukoliko do tog trenutka ne bude novih infekcija, epidemija će se smatrati završenom.
