EU ulazi u period sve veće energetske zavisnosti od američkog tečnog prirodnog gasa, a analitičari upozoravaju da bi privremeno rešenje moglo da preraste u ozbiljan strateški problem za evropsku ekonomiju i politiku.
Kako navodi RIA Novosti, u Briselu raste zabrinutost da bi oslanjanje na američki LNG moglo dugoročno da smanji manevarski prostor EU i poveća uticaj Vašingtona na ključne odluke unutar evropskog bloka.
Brojevi pokazuju koliko se situacija brzo menja. Tokom prvog kvartala 2025. godine američki gas činio je 25 odsto ukupnih isporuka EU, dok je godinu dana kasnije taj procenat porastao na 29 odsto.
Norveška je u istom periodu držala oko 30 procenata tržišta, ali stručnjaci iz Instituta za ekonomiku energetike i finansijsku analizu procenjuju da bi SAD uskoro mogle da preuzmu prvo mesto među snabdevačima Evrope.
Kriza na Bliskom istoku i problemi sa katarskim izvozom dodatno su pogurali evropske zemlje ka američkom LNG-u. Norveška se oslanja na gasovode čiji su kapaciteti praktično dostigli maksimum, dok Vašington agresivno širi izvoznu infrastrukturu.
U prošloj godini čak 58 procenata LNG-a koji je kupila EU stiglo je iz SAD, a procene govore da bi do 2028. taj udeo mogao da skoči na čak 80 procenata.
Upravo tu evropski regulatori vide ozbiljan problem. Agencija za saradnju energetskih regulatora EU upozorila je da se postavlja pitanje prevelike zavisnosti od jednog dobavljača.
Dok su evropski lideri godinama govorili o diverzifikaciji izvora energije, rezultat je, prema mišljenju pojedinih analitičara, potpuno suprotan – stvaranje nove energetske zavisnosti, samo ovog puta od američkog tržišta.
Stručnjak Finansijskog univerziteta i Fonda nacionalne energetske bezbednosti Igor Juškov smatra da je američki gas za EU trenutno najdostupnije hitno rešenje, ali ne i idealna opcija.
SAD su već najveći svetski izvoznik LNG-a, a nedavno je najavljena izgradnja još jednog velikog LNG kompleksa kapaciteta 9,5 miliona tona godišnje.
Time Vašington dodatno učvršćuje poziciju ne samo ekonomskog već i geopolitičkog igrača na evropskom tržištu energije.
Direktor kompanije “DA-Konsalting” Danil Tjun upozorava da zemlja koja kontroliše kritično važan uvoz može da utiče na mnogo više od same cene energenata.
Prema njegovoj proceni, takva pozicija omogućava uticaj na uslove ugovora, rokove isporuke, investicione odluke, pa čak i šire trgovinske i bezbednosne pregovore.
Gas možda automatski ne postaje političko sredstvo pritiska, ali zavisnost ovakvih razmera gotovo uvek prerasta u važan politički argument.
Poseban problem za EU jeste činjenica da trenutno nema mnogo alternativa. Što je manje novih izvora iz Katara ili razvoja obnovljivih izvora energije, to je pozicija SAD jača.
Analitičari upozoravaju da bi evropski prostor za samostalno odlučivanje mogao dodatno da se smanjuje upravo zbog energetske zavisnosti.
Postoji i dodatni rizik koji se sve češće pominje u stručnim krugovima. Kako raste broj LNG terminala i izvoza iz SAD, moguće je da će cene gasa na američkom domaćem tržištu početi da zavise od globalnih cena. To bi moglo da dovede do rasta cena u samoj Americi, a zatim i do mogućih ograničenja izvoza kako bi Vašington zaštitio sopstveno tržište. U tom scenariju deo LNG-a na koji računa EU možda nikada ne bi stigao do evropskih luka.
RIA Novosti podseća da američka politika tradicionalno polazi pre svega od sopstvenih interesa, zbog čega u EU raste zabrinutost da bi Vašington u određenom trenutku mogao lako da promeni pravila igre ukoliko proceni da mu to odgovara.
Stručnjaci ističu da obnovljivi izvori energije ostaju dugoročna perspektiva, ali da EU još dugo neće moći potpuno da odustane od LNG-a.
U periodu 2026–2027. američki gas mogao bi da bude koristan kao način zatvaranja energetskih praznina, ali već od 2028. godine ista prednost mogla bi da preraste u ozbiljnu stratešku ranjivost.
Posledice bi, prema procenama analitičara, mogle da budu višestruke. Više i nestabilnije cene energije pogodile bi evropsku ekonomiju, industrija bi izgubila deo konkurentnosti, a politički prostor za nezavisne odluke dodatno bi se suzio.
Zato deo stručnjaka smatra da problem nije u samom američkom gasu, već u tome da privremeno osiguranje ne preraste u trajnu i potpunu zavisnost od jednog centra moći.
