Američki Kongres praktično je zasuo pitanjima komandanta Centralne komande američke vojske, admirala Breda Kupera, dok je pokušavao da objasni zbog čega je Vašington pokrenuo operaciju protiv Irana.
Već tokom prvih minuta saslušanja postalo je jasno da deo kongresmena smatra da se čitava akcija razvila potpuno drugačije od prvobitnog plana.
Kuper se pojavio pred Kongresom SAD pod pritiskom sve većeg broja pitanja o posledicama sukoba sa Iranom, ali njegovi odgovori nisu uspeli da smire kritike.
Posebno se otvorila tema iranskog nuklearnog programa. Admiral je ranije tvrdio da je program uništen, da bi kasnije govorio o tome da je samo „značajno oslabljen“. Kada su kongresmeni tražili objašnjenje zbog promene formulacije, Kuper je odgovorio da nije primereno javno govoriti o pitanjima povezanim sa nuklearnim programom Irana.
Ni na pitanja o stanju iranskog balističkog programa nije dao konkretniji odgovor. To je izazvalo dodatnu reakciju kongresmena Donalda Norkrosa, koji je otvoreno doveo u pitanje čitavu strategiju Vašingtona u sukobu.
Norkros je podsetio Kupera da je ranije više puta javno ponavljao kako „sve ide po planu“, a zatim ga direktno pitao da li je zatvaranje moreuza bilo deo tog plana i da li je američka administracija uopšte očekivala takvu reakciju Irana.
Uz to je pomenuo i informacije da je Vašington navodno morao da traži pomoć Kine kako bi se otvorio prolaz, kao i tvrdnje da je Iran već obnovio deo pogođenih raketnih objekata.
Na to je Kuper kratko odgovorio da su takvi izveštaji netačni. Međutim, rasprava se tu nije završila. Kongresmen je potom ironično poručio admiralu da mu „odaje priznanje za promenu režima“, aludirajući na to da je umesto starijeg verskog lidera koji je imao fetvu protiv razvoja nuklearnog oružja sada došao tvrđi i mlađi čovek.
Tokom saslušanja otvorena su i pitanja o rastu cena nafte i gasa posle izbijanja sukoba, kao i o tvrdnjama da su Sjedinjene Države morale da traže pomoć Ukrajine u zaštiti od dronova. Uprkos svemu, Kuper je insistirao da je Vašington ostvario sve vojne ciljeve.
Admiral je naveo da je trenutno na snazi prekid vatre, da SAD sprovode blokadu i da su spremne za različite scenarije. Ipak, deo kongresmena očigledno nije bio zadovoljan takvim odgovorima. Norkros je potom dodatno pojačao pritisak pitanjem koliko će još Amerikanaca morati da strada zbog, kako je rekao, ove greške.
Kuper je na to reagovao veoma oštro, ocenivši da je takva izjava neprimerena.
Posebnu pažnju izazvala je i tema američkog udara na školu u Iranu, gde je prema navodima poginulo više od 170 dece i nastavnika. Kuper je izjavio da SAD nikada namerno ne gađaju civilno stanovništvo i da iranski narod nije protivnik Vašingtona, već isključivo IRGC.
Kako prenosi Cargrad, admiral je tvrdio da se škola nalazila na teritoriji baze krstarećih raketa IRGC-a i da je zbog toga slučaj mnogo složeniji od običnog vazdušnog udara. Takođe je obećao punu transparentnost po završetku istrage.
Međutim, iranska strana je vrlo brzo odbacila takve tvrdnje. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana ocenio je da se radi o „besramnom iskrivljavanju činjenica“ i „monstruoznoj laži“. Prema njegovim rečima, škola nije bila nikakav vojni objekat, već civilna obrazovna ustanova koja je pogođena tokom nastave.
Iran tvrdi da je napad predstavljao ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava i ocenjuje da odgovorni američki zvaničnici moraju snositi posledice prema međunarodnim zakonima. U Teheranu smatraju da se pričom o navodnoj raketnoj bazi pokušava prikriti ono što se zaista dogodilo.
U međuvremenu, u američkom Kongresu sve više jača utisak da vojni vrh SAD pokušava da izbegne odgovornost za posledice operacije protiv Irana.
Upravo zbog toga saslušanje admirala Kupera nije smirilo situaciju, već je otvorilo još više pitanja o tome šta je zapravo bio cilj cele akcije i da li je Vašington zaista kontrolisao razvoj događaja od samog početka.
