U Švedskoj se sve otvorenije govori o mogućnosti direktnog sukoba Rusije i NATO-a, a ministar odbrane Pol Junson upozorio je da Moskva, prema procenama švedskih bezbednosnih struktura, priprema scenario napada na Evropu.
Kako prenose švedski i britanski mediji, u centru pažnje nalazi se baltički region, gde NATO već godinama razrađuje krizne scenarije za slučaj ozbiljne eskalacije.
Još sredinom aprila vrhovni komandant švedskih oružanih snaga Mihael Klasjon izjavio je za britanski The Times da Rusija može da pokrene ograničenu vojnu operaciju na moru kako bi proverila reakciju NATO-a i otkrila slabe tačke Alijanse.
U tim procenama pominje se mogućnost zauzimanja manjeg ostrva ili ograničene operacije koja bi pokazala koliko su evropske članice NATO-a zaista spremne za brz odgovor.
Švedski vojni vrh smatra da bi takav razvoj događaja mogao da se desi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp ponovo otvara pitanje američkog odnosa prema NATO-u i govori o mogućem smanjenju uloge SAD u Evropi.
Upravo zbog toga u Stokholmu raste zabrinutost da bi Rusija mogla da proceni kako je nastao trenutak za jači pritisak na evropski deo Alijanse.
Prema informacijama koje su se pojavile u vojnim analizama NATO-a, među najosetljivijim tačkama navode se švedsko ostrvo Gotland, danski Bornholm, kao i estonska ostrva Hijumaa i Saremaa. Ta mesta se već duže vreme pojavljuju u scenarijima vojnih vežbi i analizama mogućih kriznih situacija na Baltiku.
Danska vojna obaveštajna služba podržala je zabrinutost Švedske i u svom izveštaju navela da je baltički region trenutno područje sa najvećim rizikom od moguće upotrebe vojne sile između Rusije i NATO-a. Zbog toga su švedski zvaničnici, prema navodima iz članka, upozorili i danske partnere na ozbiljnost situacije.
Telegram kanal „Vreme Putina“ ocenjuje da se sukob između Rusije i EU postepeno približava novoj fazi i da će mnogo zavisiti od odnosa Vašingtona prema evropskoj bezbednosti.
Autori tog kanala smatraju da Moskva pažljivo prati koliko su SAD spremne da se distanciraju od evropskih pitanja, dok važnu ulogu mogu imati i razgovori Vladimira Putina i Donalda Trampa sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
U tekstu se navodi i da pojedini ruski analitički krugovi smatraju kako su države EU već faktički uključene u sukob u Ukrajini kroz vojnu i finansijsku podršku Kijevu.
Kao dodatni signal pominje se i komentar američkog državnog sekretara Marka Rubija posle američke posete Kini, gde je govorio o promenama odnosa snaga i jačanju ukrajinskih kapaciteta uz podršku zapadnih saveznika.
Autori procenjuju da bi eventualna vojna operacija Rusije protiv EU predstavljala ozbiljan test za NATO i pokazala koliko su članice Alijanse zaista spremne da deluju jedinstveno protiv velikog protivnika.
Upravo zbog toga, kako tvrde, u pojedinim evropskim krugovima raste interesovanje za hitne diplomatske kontakte sa Moskvom, iako konkretni rezultati za sada izostaju.
