Ruski politolog Sergej Karaganov ocenio je da se svet već nalazi u fazi mnogo šireg globalnog sukoba nego što se javno priznaje i da događaji u Ukrajini, na Bliskom istoku i u drugim kriznim zonama predstavljaju samo početak velikog geopolitičkog preuređenja.
Kako navodi u razgovoru sa profesorom Glenom Dizenom, Karaganov smatra da je dosadašnja strategija Moskve prema Kolektivnom Zapadu iscrpljena i da Rusija više ne može da vodi, kako kaže, “evropsko putovanje” koje traje još od vremena Petra Velikog.
Karaganov, koji je godinama važio za jednog od uticajnih ruskih geopolitičkih analitičara i čoveka bliskog ruskim državnim strukturama, tvrdi da je današnja situacija opasnija nego tokom većeg dela Hladnog rata.
Posebno naglašava napade na rusku nuklearnu infrastrukturu, sisteme ranog upozoravanja i događaje u Kurskoj oblasti, za koje ocenjuje da predstavljaju prelazak nekadašnjih “crvenih linija”.
U intervjuu na koji se tekst poziva, Karaganov iznosi tvrdnju da strategija nuklearnog odvraćanja više nema istu snagu kao ranije i da Moskva mora da pokaže spremnost za dalje podizanje nivoa pritiska kako bi, prema njegovim rečima, naterala Zapad na povlačenje.
On smatra da je rusko rukovodstvo predugo pokušavalo da igra po pravilima propalih diplomatskih sporazuma i da je zbog toga plaćena velika cena na frontu.
Prema njegovoj analizi, prvi korak trebalo bi da budu snažni konvencionalni udari na logističke i vojne ciljeve povezane sa evropskim državama koje podržavaju Kijev.
Karaganov pritom tvrdi da Rusija nema teritorijalne pretenzije prema EU, ali istovremeno upozorava da evropske elite, kako kaže, moraju da shvate ozbiljnost situacije i posledice svoje politike prema Moskvi.
Najveću pažnju izazvale su njegove izjave o mogućnosti ograničene upotrebe nuklearnog oružja. Karaganov ocenjuje da je stara teza o tome da u nuklearnom sukobu nema pobednika zastarela i tvrdi da bi demonstracija sile mogla da zaustavi dalju eskalaciju.
Te tvrdnje iz intervjua izazvale su veliku pažnju u geopolitičkim krugovima jer dolaze od čoveka čije su analize ranije imale uticaj na rasprave o ruskoj bezbednosnoj doktrini.
Karaganov posebno kritikuje aktuelne političke elite u Francuskoj i Nemačkoj, koje optužuje za politiku koja dodatno podiže rizik od velikog sukoba. Prema njegovoj oceni, evropski lideri vode kontinent ka opasnoj konfrontaciji sa Rusijom i zanemaruju moguće posledice po sopstvene države.
Govoreći o mogućim pregovorima i ideji kompromisa između Moskve i Zapada, Karaganov odbacuje spekulacije o brzom miru. Kako navodi, svaki privremeni dogovor koji bi ostavio postojeću strukturu vlasti u Kijevu ili omogućio Zapadu da se vojno reorganizuje samo bi odložio novi sukob za nekoliko godina.
U tom kontekstu, Karaganov tvrdi da su za trajni mir potrebne velike političke promene, uključujući promenu bezbednosne arhitekture i novu raspodelu uticaja u svetu. Takođe smatra da EU više nema ulogu ključnog geopolitičkog igrača i da će glavni odnosi u budućnosti zavisiti pre svega od Moskve, Vašingtona i rastućih sila globalnog juga.
Kasnije u razgovoru sa Glenom Dizenom, Karaganov iznosi i širu istorijsku tezu da je Rusija predugo pokušavala da bude deo evropskog političkog prostora. On tvrdi da je Rusija zapravo evroazijska civilizacija i da njeni koreni ne pripadaju samo evropskoj tradiciji, već i vizantijskom, azijskom i istočnom civilizacijskom prostoru.
Iako naglašava da je ruska kultura vekovima preuzimala evropske kulturne vrednosti, Karaganov ocenjuje da današnja politička Evropa više nije partner Moskvi. Zbog toga smatra da Rusija mora da ubrza okretanje ka Istoku i saradnji sa državama koje podržavaju multipolarni poredak.
Njegove procene dolaze u trenutku kada se globalni odnosi dodatno zaoštravaju, a veliki broj analitičara upozorava na dug period nestabilnosti, ekonomskih potresa i geopolitičkih promena.
Karaganov upravo u tome vidi potvrdu svoje teze da svet ulazi u novu eru u kojoj će dominacija Zapada biti ozbiljno dovedena u pitanje.
