Moskovski arbitražni sud doneo je odluku koja bi mogla dodatno da zaoštri spor oko zamrznute ruske imovine u EU. Kako prenosi RIA Novosti, sud je usvojio tužbu Centralne banke Rusije protiv belgijskog depozitara „Juroklir“ i naložio isplatu čak 200 milijardi evra.
Prema informacijama sa zatvorenog saslušanja, sud je u potpunosti prihvatio zahtev ruske strane. Jedan od učesnika procesa izjavio je za RIA Novosti da je doneta odluka o isplati punog iznosa, ali da konačni tekst presude još nije završen i da odluka za sada nije pravosnažna.
Iz Centralne banke Rusije poručuju da „Juroklir“ i dalje ima mogućnost da uloži žalbu, dok se istovremeno čeka i stav Saveta EU o pitanju korišćenja zamrznute ruske imovine, koji bi trebalo da bude poznat do kraja maja.
U isto vreme, iz „Juroklira“ su reagovali veoma brzo. Belgijski depozitar saopštio je da ruska sredstva ostaju zamrznuta u skladu sa međunarodnim sankcijama i najavio da će osporiti odluku Moskovskog arbitražnog suda.
Time je praktično potvrđeno da se pravna i finansijska borba oko ogromnih rezervi nastavlja na više nivoa.
Centralna banka Rusije podnela je tužbu još 12. decembra, tvrdeći da je pokušaj EU da raspolaže zamrznutom ruskom imovinom nezakonit. U dokumentaciji se navodi da ukupna potraživanja dostižu 18,2 biliona rubalja, uključujući vrednost rezervi i izgubljenu dobit.
Posle početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 blokirale su približno polovinu ruskih deviznih rezervi. Više od 200 milijardi evra nalazi se upravo na računima koje kontroliše „Juroklir“.
Moskva je nakon toga odgovorila recipročnim merama prema sredstvima investitora iz država koje ruske vlasti smatraju neprijateljskim.
Kako navodi Centralna banka Rusije, sredstva stranih investitora i prihodi od njih sada se nalaze na posebnim računima, a njihovo povlačenje moguće je samo uz odluku posebne vladine komisije.
U Moskvi ističu da će nastaviti da osporavaju, kako tvrde, nezakonite poteze EU prema ruskoj suverenoj imovini.
Cela situacija dodatno pojačava napetosti između Moskve i Brisela, posebno u trenutku kada se u EU sve češće govori o mogućim modelima korišćenja prihoda od zamrznute ruske imovine.
Upravo zbog toga odluka Moskovskog arbitražnog suda dobija mnogo širi politički i finansijski značaj od samog sudskog procesa.
