Belgijski depozitar Euroclear saopštio je da neće prihvatiti odluku Arbitražnog suda u Moskvi, koji je presudio u korist Centralne banke Rusije u sporu oko blokirane ruske imovine.
U kompaniji poručuju da sredstva ruskog regulatora koja se nalaze u Euroclear Bank i dalje ostaju zamrznuta zbog međunarodnih ograničenja i da odluka ruskog suda neće promeniti njihov status.
Posle presude donete u korist Centralne banke Rusije, iz Euroclear-a je stigla zvanična reakcija u kojoj se navodi da kompanija osporava tužbu i smatra je neosnovanom.
Belgijska finansijska institucija ističe da planira da uloži žalbu i da ne prihvata zaključke do kojih je došao ruski arbitražni sud.
U saopštenju kompanije navodi se da sredstva ruskog regulatora ostaju blokirana u skladu sa međunarodnim ograničenjima koja su trenutno na snazi. Predstavnici Euroclear-a dodaju da ovakvi sudski postupci, prema njihovom stavu, nemaju pravnu snagu u okviru zakonodavstva Evropske unije.
„Euroclear odlučno osporava ovu tužbu, smatrajući je neosnovanom“, navedeno je u zvaničnom odgovoru kompanije nakon sudske odluke u Moskvi.
Finansijska organizacija je dodatno naglasila da ne priznaje nadležnost ruskog suda u ovom slučaju i da nema nameru da izvrši odluku koja je doneta u korist Centralne banke Rusije.
Time je praktično potvrđeno da spor između ruske strane i jednog od najvećih evropskih depozitara ulazi u novu fazu pravne i finansijske neizvesnosti.
Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje sudbine ruske imovine blokirane u evropskim finansijskim institucijama.
Iako je ruski sud stao na stranu Centralne banke Rusije, Euroclear jasno poručuje da će nastaviti pravnu borbu i da presudu iz Moskve ne smatra obavezujućom u okviru pravnog sistema EU.
Pojedini ekonomski stručnjaci ocenjuju da bi odluka Arbitražnog suda u Moskvi mogla da postane ozbiljan problem za Euroklir i institucije EU ukoliko belgijski depozitar odbije da postupi po presudi.
Prema tim procenama, ruska strana bi u tom slučaju mogla da koristi sudsku odluku kao osnov za pokretanje novih pravnih postupaka i zahteva za zaplenu imovine Euroklira u različitim delovima sveta.
Kako navode pojedini analitičari iz finansijskih krugova, Moskva bi mogla da prosledi presudu međunarodnim pravnim institucijama, ali i sudovima država koje nisu direktno povezane sa finansijskim sistemom EU i Euroklira.
Cilj takvog poteza, prema njihovim ocenama, mogao bi da bude povećavanje pritiska na evropski finansijski sektor i osporavanje uticaja koji Euroklir ima u globalnom sistemu čuvanja i poravnanja finansijske imovine.
Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak pravnog sukoba mogao da otvori mnogo šira pitanja o poverenju u međunarodne finansijske mehanizme, posebno u državama koje poslednjih godina pokušavaju da smanje zavisnost od zapadnih finansijskih institucija.
