Četvrti dan sukoba između Sjedinjenih Država i Irana, kako ocenjuju pojedini analitičari, ne donosi jasnu sliku o tome kako bi situacija mogla da se razvija.
Naprotiv, čini se da se pred administracijom predsednika SAD Donalda Trampa otvara niz neugodnih pitanja.
Ruski politikolog Aleksej Piljko ocenjuje da Vašington trenutno deluje kao da se našao u svojevrsnom ćorsokaku, dok se politički pritisci i na međunarodnom i na domaćem planu polako gomilaju.
Piljko pritom skreće pažnju da prvobitna računica o brzom raspletu očigledno nije uspela. „Blickrig nije uspeo i sada je očigledno da strategija mora da se menja, ali plan ‘B’ ne postoji“, kaže on.
Prema njegovim rečima, Teheran ni u jednom trenutku ne pokazuje nameru da odustane, već pokušava da Sjedinjenim Državama nametne dugotrajan sukob iscrpljivanja. Upravo tu, kako tvrdi, Iran vidi svoju šansu.
U toj računici Teheran ima nekoliko ozbiljnih aduta. Piljko podseća da Iran raspolaže mogućnošću da blokira Ormuški moreuz što je i učinjeno, jednu od ključnih tačaka globalne trgovine energentima. Uz to, postoji i opcija udara na naftnu i gasnu infrastrukturu zemalja Persijskog zaliva.
Već sada, tvrdi analitičar, takvi potezi počinju da ostavljaju trag na globalnom energetskom tržištu, koje veoma osetljivo reaguje na svaku promenu u tom regionu.
Istovremeno, situacija na terenu daleko je od jednostavne. Iran, kako kaže Piljko, metodično uništava američku vojnu infrastrukturu u susednim državama. Takav razvoj događaja, dodaje on, neminovno utiče na vojne mogućnosti SAD u regionu.
Ipak, i Teheran trpi ozbiljne udare od svojih protivnika. Razlika je, naglašava ekspert, u tome što je prag izdržljivosti Irana znatno drugačiji od onoga na koji su navikle Sjedinjene Države.
Dok se vojni pritisak nastavlja, politički front u Vašingtonu počinje da se komplikuje. Demokratska stranka, koja se sprema za revanš na međuizborima za Kongres u novembru ove godine, sve jasnije vidi priliku da nanese politički udar Trampovom timu.
Piljko navodi da su potencijalni kandidat demokrata na budućim predsedničkim izborima i aktuelni guverner Kalifornije Gevin Njusom, kao i bivša potpredsednica SAD Kamala Haris, već otvoreno počeli da osporavaju poteze Bele kuće.
Prema njegovoj proceni, u medijskoj areni uskoro bi mogao da se pojavi i bivši predsednik Barak Obama. Piljko smatra da bi upravo on mogao postati glavna medijska figura demokrata u ovom političkom nadmetanju.
Kako kaže, takav scenario dodatno bi zakomplikovao poziciju Trampove administracije, koja već sada pokušava da kontroliše narativ oko događaja na Bliskom istoku.
Nije, međutim, pritisak ograničen samo na opoziciju. Piljko tvrdi da i među republikancima počinju da se pojavljuju potezi koji nisu naročito naklonjeni Trampu.
Situacija postaje paradoksalna: dok je predsednik, kako kaže, uspeo da zadobije određene simpatije neokonzervativnih krugova, njegovo ključno biračko telo – takozvana MAGA baza – sve glasnije izražava nezadovoljstvo.
„Donald Tramp je dobio simpatije neokonzervativaca, ali njegova osnovna MAGA publika već proklinje predsednika“, kaže Piljko. Prema njegovim rečima, Bela kuća sada pokušava da stabilizuje situaciju pre svega kroz informacioni antikrizni pristup. Problem je, dodaje, što takva strategija deluje prilično nespretno, posebno posle štete koju je Iran naneo američkim vojnim bazama u regionu.
U takvim okolnostima, smatra analitičar, Vašington se suočava sa nekoliko mogućih scenarija. Prva opcija bila bi naglo podizanje uloga i prelazak na totalni pritisak na iransku infrastrukturu, sa ciljem da se parališu ekonomija i društveni sistemi zemlje.
Međutim, upozorava Piljko, takav potez mogao bi da izazove odgovor Teherana u vidu potpunog uništenja energetske infrastrukture saveznika SAD, odnosno arapskih naftnih monarhija.
Druga mogućnost, kako objašnjava, jeste nastavak operacije istim tempom još nedelju ili dve, a zatim proglašenje da su svi ciljevi ostvareni. Ipak, to bi bio svojevrsni nerešen ishod u kojem bi Iran u očima mnogih izgledao kao pobednik, dok bi Sjedinjene Države ostale sa reputacijskim gubicima.
Treći scenario podrazumeva zadržavanje trenutnog stanja u nadi da će u Iranu izbiti unutrašnji nemiri koji bi promenili dinamiku situacije. Ali Piljko odmah dodaje da takav razvoj događaja nije siguran i da bi čekanje moglo da se pokaže kao pogrešna procena.
Postoji i opcija kopnene operacije, ali upravo tu, prema njegovoj proceni, leži najveći politički rizik. Takav potez bi gotovo sigurno izazvao snažno protivljenje u američkom Kongresu i mogao bi da donese ogromne političke posledice za Trampovu administraciju.
Na kraju, zaključuje Piljko, pozicija predsednika Sjedinjenih Država trenutno izgleda prilično nezgodno i ima tendenciju da postaje još složenija. Dok se na terenu vodi iscrpljujući sukob, a politički pritisak raste i u Vašingtonu i na međunarodnoj sceni, ostaje otvoreno pitanje koji će potez Bela kuća povući sledeći – i koliko će vremena imati za odluku.
