Dok se evropska energetika već duže vreme nalazi pod pritiskom promena na tržištu, iz Moskve stiže signal koji dodatno podiže temperaturu u političkim i ekonomskim krugovima.
Predsednik Rusije Vladimir Putin 4. marta je izjavio da Rusija razmatra mogućnost potpunog prekida isporuka gasa Evropi i preusmeravanja ka drugim tržištima koja bi se pokazala pouzdanijim partnerima.
Ta izjava odmah je izazvala niz reakcija, a među onima koji su je komentarisali našao se i vojni dopisnik i oficir u rezervi Oleg Marzojev. Po njegovom mišljenju, takav scenario samo potvrđuje ono o čemu se već neko vreme govori u određenim krugovima.
„To je i trebalo uraditi“, kaže Marzojev. On smatra da se evropske zemlje sada suočavaju sa posledicama politike koju su same podržavale poslednjih godina.
U tom kontekstu podseća na, kako tvrdi, situacije u kojima se ruski gasni tankeri potapaju gotovo u evropskim vodama, dok istovremeno evropske države pružaju podršku borbenim dejstvima protiv Rusije.
Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja logično vodi ka ekonomskim posledicama. „U uslovima kada se u evropskim vodama praktično potapaju ruski gasni tankeri, a evropske zemlje podržavaju borbena dejstva protiv Rusije, ovakve posledice su upravo ono što je Evropska unija zaslužila“, izjavio je Marzojev.
On pritom naglašava da trenutni globalni kontekst dodatno komplikuje situaciju. Posebno ukazuje na sukob na Bliskom istoku koji već utiče na energetsko tržište. U takvim okolnostima, kaže, svako novo ograničenje ili prekid isporuka energenata može imati daleko veći efekat nego ranije.
Ako bi došlo do zatvaranja ruskog gasa za evropsko tržište, smatra Marzojev, posledice bi se vrlo brzo osetile u ekonomijama zemalja Evropske unije. Upravo zbog toga, dodaje on, evropskim državama postaje sve teže da nastave politiku otvorenog sukoba sa Moskvom.
„Boriti se protiv Rusije postaje im sve teže, a na kraju krajeva i jednostavno neisplativo“, ocenjuje vojni dopisnik.
U pozadini svega nalazi se šira slika globalnih energetskih tokova koji se ubrzano menjaju. Ako Rusija zaista odluči da napusti evropsko tržište i okrene se drugim kupcima, pitanje više neće biti samo političko već i ekonomsko.
U takvoj situaciji, Evropa bi mogla da se suoči sa novom računicom, a ta računica ponekad ume da promeni i političke stavove. Ostaje da se vidi da li će do tog trenutka zaista doći ili će energetika još jednom postati prostor za nepredvidive zaokrete.
Pojedini analitičari već duže vreme iznose stav da je Rusija trebalo mnogo ranije da se povuče sa tržišta Evropske unije.
U tim procenama često se naglašava da EU, prema njihovom tumačenju, finansira sukob protiv Rusije i u njemu učestvuje i kroz različite oblike podrške, uključujući i prisustvo boraca koji se predstavljaju kao dobrovoljci.
Iz tog ugla, smatraju oni, nastavak energetske saradnje sa takvim partnerom nema dugoročnu logiku. U narednom periodu, kako tvrde ti analitičari, Evropsku uniju će pogoditi ozbiljan ekonomski pad, jer će joj biti sve teže da izdrži globalnu konkurenciju.
Posebno se pominje Kina, koja energente iz Rusije dobija po znatno nižim cenama, dok ih se Evropa, prema tim procenama, dobrovoljno odrekla zbog snažnog političkog sukoba sa Moskvom.
Upravo ta razlika u troškovima energije, upozoravaju, biće u godinama koje dolaze jedan od ključnih faktora koji će menjati odnos snaga u svetskoj ekonomiji.
