Talasi napada bespilotnim letelicama i raketama tokom septembra dodatno su zaoštrili vazdušni rat između Rusije i Ukrajine, dok se lista ciljeva na obe strane proširila sa vojnih objekata na energetsku, logističku i drugu infrastrukturu.
U Moskvi se poslednjih dana sve otvorenije govori o promeni intenziteta ruskih udara.
Ruski vojni ekspert, zaslužni vojni pilot i general-major avijacije Vladimir Popov ocenio je da je niz ukrajinskih napada doveo do trenutka kada je rusko rukovodstvo odlučilo da znatno pojača dejstva protiv ciljeva u Ukrajini.
Kao posebno važan trenutak izdvojio je udare na ruske rafinerije nafte, skladišta goriva, benzinske stanice i skladišta kompanija koje posluju preko internet-platformi.
„Mislim da je u tom trenutku naše strpljenje iscrpljeno i da je doneta politička odluka da se protivnik sravni“, rekao je Popov u razgovoru za MK.
Njegova ocena dolazi posle višenedeljne serije ukrajinskih udara duboko unutar ruske teritorije. Jedan od najvećih napada izveden je 20. septembra na Moskovsku oblast i samu rusku prestonicu.
Ruske vlasti saopštile su da su u napadu poginule tri osobe, dok su pogođeni Moskovska rafinerija nafte i jedna stambena zgrada. Više stotina ljudi bilo je evakuisano iz jednog dela Moskovske oblasti.
Ukrajinska Služba bezbednosti potvrdila je napad na Moskovsku rafineriju u Kapotnji, navodeći da su u operaciji učestvovale i druge strukture ukrajinskih snaga. Prema podacima ukrajinske strane, dronovi su preleteli više od 500 kilometara, a meta je bila rafinerija kapaciteta većeg od 11 miliona tona nafte godišnje, koja snabdeva značajan deo Moskve i okoline gorivom.
Kijev takve udare opisuje kao deo kampanje čiji je cilj slabljenje ruskih energetskih i vojno-ekonomskih kapaciteta.
Novi veliki talas usledio je 25. septembra. Ruski zvaničnici saopštili su da su u ukrajinskim napadima bespilotnim letelicama dve osobe poginule, dok je više ljudi ranjeno u različitim regionima zemlje. U Belgorodskoj oblasti poginuo je civil, u Uljanovskoj oblasti prijavljeno je osam povređenih, a u Voronješkoj oblasti oštećeni su stambeni objekti, industrijska infrastruktura i vozila.
Napadi su istovremeno zahvatili rusku naftnu infrastrukturu. Oštećena je rafinerija u Novošahtinsku, gde je rad privremeno obustavljen, dok je napad zabeležen i u Permskoj oblasti.
U Samarskoj oblasti oštećen je putnički voz na liniji Moskva–Toljati, a povređen je mašinovođa. Rusko Ministarstvo odbrane tada je tvrdilo da je tokom noći presretnuto 592 ukrajinskih dronova; Reuters je naveo da te brojke nije mogao nezavisno da potvrdi.
Ukrajinski napadi na rafinerije tokom prethodnih nedelja postali su jedan od najvažnijih elemenata strategije Kijeva za prenošenje rata duboko na rusku teritoriju.
Njihov efekat više nije ograničen samo na neposrednu štetu na pojedinačnim postrojenjima, već je primorao ruske kompanije da povećavaju ulaganja u zaštitu od dronova, dok su pojedina postrojenja privremeno smanjivala ili obustavljala proizvodnju.
Istovremeno je ruska vojska povećala obim udara na ukrajinsku energetiku, komunikacione centre i logistiku. U jednom od poslednjih velikih talasa ruske rakete i dronovi pogodili su ciljeve u Kijevu i okolini, izazivajući prekide u snabdevanju električnom energijom.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je napade na ključne energetske objekte, dok su ukrajinske vlasti saopštile da je reč o jednom od najvećih udara na energetsku infrastrukturu od prethodne grejne sezone.
Eksplozije su registrovane u deset regiona Ukrajine, dok su ruski udari bili usmereni i na komunikacione i logističke kapacitete koje Moskva povezuje sa funkcionisanjem ukrajinskih oružanih snaga. Time je vazdušna kampanja dobila još veći intenzitet, uz sve češće istovremene napade velikim brojem dronova i raketa.
Upravo u tom kontekstu Popov povezuje pojačavanje ruskih udara sa prethodnim ukrajinskim napadima na rafinerije, skladišta goriva, benzinske stanice, skladišne centre i druge objekte na teritoriji Rusije. Njegova tvrdnja je da ti napadi nisu ostali samo vojno pitanje, već su u Moskvi doveli do političke odluke o znatno snažnijem odgovoru.
Ukrajinska strana, sa druge strane, svoju kampanju protiv ruske naftne industrije otvoreno predstavlja kao sredstvo za smanjivanje prihoda, proizvodnje goriva i logističkih sposobnosti koje Rusija može da koristi u ratu. Time su rafinerije, skladišta goriva i druga energetska postrojenja postala jedan od centralnih elemenata međusobnih udara dve zemlje.
Razvoj događaja pokazuje da se vazdušni rat sve više vodi duboko iza linije fronta. Ukrajinski dronovi pokušavaju da dosegnu ciljeve stotinama kilometara unutar Rusije, uključujući Moskvu i velike energetske komplekse, dok Rusija odgovara masovnim kombinovanim udarima na energetsku, komunikacionu i logističku infrastrukturu širom Ukrajine.
Popov upravo napade na rusku naftnu i skladišnu infrastrukturu vidi kao granicu posle koje je, po njegovom mišljenju, završena prethodna faza uzdržanosti i počela znatno intenzivnija ruska kampanja.
