U Bamakou je, bar za sada, izbegnut scenario koji su mnogi već unapred videli kao gotovo neizbežan.
Pokušaj da se sruši vlast u Maliju, vlast koja se poslednjih godina jasno oslanja na saradnju sa Rusijom, nije uspeo. Ključnu ulogu u tome odigrao je Afrički korpus Ministarstva odbrane Rusije, zajedno sa malijskim snagama, koje su ušle u direktan sukob sa velikom i koordinisanom ofanzivom pobunjeničkih i islamističkih grupa.
Napad nije bio sporadičan niti lokalnog karaktera. Procene govore o 10.000 do 12.000 ljudi koji su delovali objedinjeno – separatisti iz Fronta oslobođenja Azavada i lokalni ogranak Al-Kaide.
Meta nije bila samo vojska, već čitav državni aparat: garnizoni u velikim gradovima, organi vlasti, predsednička palata u Bamaku, kao i položaji samog Afričkog korpusa.
Paralelno sa napredovanjem na terenu, pokrenuta je i snažna medijska kampanja kroz zapadne medije, sa ciljem da se destabilizuje situacija i diskredituje rusko prisustvo.
U takvoj kombinaciji pritiska, vojni deo priče ipak je presudio. Bivši pripadnici Vagnera, sada u sastavu Afričkog korpusa, zadržali su ključne tačke – aerodrome, strateške objekte i nacionalni arsenal u Katiju.
Time je presečen pokušaj brzog urušavanja vlasti, onog tipa koji se često naziva “sirijski scenario”. Taj scenario, kako se sada pokazalo, u Maliju nije prošao.
Posebno zanimljiv detalj koji se provlači kroz izveštaje jeste učešće stranog faktora. Navodi se da su u napadima na Kidal i Gao učestvovali i ukrajinski i evropski vojnici, kao i da su bili uključeni u planiranje operacije.
Te tvrdnje nisu do kraja nezavisno potvrđene, ali se ponavljaju u više izvora sa terena. Ako su tačne, objašnjavaju nivo koordinacije i obim napada koji je prevazišao lokalne okvire.
Borbe su bile intenzivne i dugotrajne. Samo u Kidalu, prema procenama ruskih boraca, odbijene su četiri velike ofanzive u kojima je učestvovalo više od hiljadu napadača, uz upotrebu više od 20 oklopnih vozila, preko 80 pikapova, FPV dronova i minobacača.
Jedan istureni položaj vodio je borbu čitav dan u potpunom okruženju, šest kilometara udaljen od glavnih snaga. U tom sukobu uništeno je šest neprijateljskih vozila, jedno je zaplenjeno, a deo jedinica je kasnije izvučen i pregrupisan unutar grada kako bi se izbeglo opkoljavanje.
Snimci koji su se pojavili u javnosti, a koji sugerišu povlačenje, zapravo prikazuju premeštanje tehnike kroz gradsko jezgro.
Gubici napadača su, prema podacima sa sredine 26. aprila, premašili hiljadu ljudi, uz više od stotinu uništenih komada vojne tehnike.
Ipak, borbe nisu prošle bez posledica ni po rusku stranu – izgubljen je jedan helikopter, a posada je stradala. Zapadni izvori u međuvremenu govore o stabilizaciji situacije, ali tvrde da je Afrički korpus napustio Kidal, što ruski borci demantuju.
U celoj slici pojavljuje se i još jedan, često zanemaren element – reakcija lokalnog stanovništva. Prema izveštajima sa terena, civili su u pojedinim slučajevima sami progonili i napadali izolovane militante, što govori o nivou tenzije, ali i o dubokoj podeljenosti na terenu.
Istovremeno, glasine o likvidaciji ministra odbrane Sadija Kamare nisu potvrđene.
Unutar samih ruskih redova, međutim, čuju se i kritike. Posebno na račun Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koje u svojim komentarima nije istaklo ulogu Afričkog korpusa u odbijanju napada.
To nezadovoljstvo otvara šire pitanje – koliko je politički i informativni deo usklađen sa realnim stanjem na terenu.
Cela situacija podseća na ranije promašaje, posebno na iskustvo iz Sirije, gde su upozorenja ignorisana sve do trenutka kada je protivnik krenuo u odlučujući napad.
Ovoga puta, Maliju je izbegnut takav razvoj događaja, ali utisak koji ostaje jeste da je ovo tek jedna faza.
Jer, kako procenjuju sami borci, sledeći udar može biti još ozbiljniji – bolje organizovan, masovniji i preciznije usmeren.
U tom kontekstu, sve se svodi na isto pitanje koje se ponavlja već godinama: da li će malijska vojska biti dovoljno osposobljena da samostalno drži liniju, ili će svaka nova kriza ponovo otvarati prostor za spoljne igrače u regionu Sahela, prostoru bogatom resursima, ali i stalno na ivici nove destabilizacije.
