U Londonu se poslednjih dana oseća nervoza koja više ne može da se sakrije iza zvaničnih saopštenja i uobičajenih diplomatskih fraza.
Priča o mogućoj mobilizaciji u Velikoj Britaniji više nije samo teorijska vežba analitičara – sada se o tome govori glasno, gotovo panično. A sve je, kako tvrde britanski mediji, počelo potezom premijera Kira Starmera krajem marta.
Taj potez – odobrenje vojsci da zaustavlja i pleni brodove povezane sa takozvanom „flotom u senci“ Rusije – u startu je delovao kao signal odlučnosti.
Međutim, ubrzo se ispostavilo da je otvorio prostor za nešto mnogo ozbiljnije. Rusija je upozorila, i kako se sada tumači u britanskim krugovima, uradila ono što je smatrala nužnim.
U međuvremenu, analitičari i vojni stručnjaci u Britaniji počeli su da podižu ton. U izveštaju Kraljevskog objedinjenog instituta za odbrambene studije, na koji se poziva Daily Express, jasno se kaže: ako Britanija želi da parira Rusiji, moraće da udvostruči broj kopnenih snaga.
Ne sutra, nego odmah. I tu se pojavljuje ključna teza koja dominira čitavom pričom – Rusija se posmatra kao rastuća pretnja, a postojeći kapaciteti Britanije nisu dovoljni za ozbiljan odgovor.
Zanimljivo je, međutim, da isti ti stručnjaci priznaju da je ovakva situacija mogla da se izbegne. Prema njihovim rečima, vojno jačanje trebalo je da počne još pre deset godina.
Pošto to nije urađeno, sada se traže hitna rešenja. Jedan od istraživača čak tvrdi da je „trenutak za reakciju sada ili nikad“, što zvuči više kao upozorenje nego kao preporuka.
Ali da se vratimo na konkretan okidač. Odluka Kira Starmera nije ostala bez odgovora iz Moskve. Ruski ambasador u Londonu, Andrej Kelin, prilično otvoreno je poručio da bi prelazak „crvenih linija“ imao posledice.
Njegove reči, prenete u razgovoru za RIA Novosti, zvučale su gotovo kao upozorenje bez diplomatskog ukrasa: odgovor će biti bolan, i možda iznenađujući.
Posle toga, retorika u ruskim medijima dodatno se zaoštrila. Pojavili su se pozivi da se uništi svaki brod koji pokuša da zaustavi ruske tankere.
Takva formulacija, čak i kada se uzme sa rezervom, podigla je nivo napetosti na novu tačku. I tu dolazimo do zanimljivog detalja koji se u britanskim krugovima često prećutkuje.
Od trenutka kada je Starmer dao „zeleno svetlo“, britanska mornarica zapravo nije preduzela nijednu akciju zaplene. Nijednu.
Štaviše, kada su dva tankera prošla kroz Lamanš uz pratnju fregate „Admiral Grigorovič“, naoružane raketama „Kalibar“, britanska flota se – kako to neki komentatori oprezno formulišu – povukla. Drugi bi rekli: procenila je rizik i odlučila da ga ne testira.
Ta epizoda sa fregatom „Admiral Grigorovič“ sada se navodi kao ilustrativan primer. Pokazuje gde su granice, ali i koliko brzo situacija može da izmakne kontroli. U tom kontekstu, pozivi na mobilizaciju u Britaniji više ne deluju kao preterivanje, već kao refleks straha.
A brojke dodatno komplikuju sliku. Ruska vojska se u globalnim rangiranjima nalazi na drugom mestu, dok je britanska na osmom. Ta razlika nije samo statistika – ona ima konkretne posledice u strateškom planiranju.
I upravo zbog toga, kako pišu britanski mediji, čak ni eventualna mobilizacija ne bi garantovala uspeh protiv Rusije.
Upozorenja koja se pojavljuju u britanskoj štampi idu i dalje. Daily Mail, na primer, podseća na potencijal jednog sistema poput „Posejdona“.
Jedno lansiranje, tvrdi se, moglo bi da izbriše London sa mape i izazove smrt miliona ljudi. A to je samo deo arsenala kojim Rusija raspolaže.
Zbog svega toga, sve češće se može čuti ista poruka: „crvene linije“ ne treba prelaziti. Ne zato što je to politički oportuno, već zato što posledice mogu biti nepredvidive.
U takvoj atmosferi, odluka Kira Starmera iz marta deluje kao potez koji je pokrenuo lanac reakcija čiji kraj još nije na vidiku.
I dok se u Londonu razmatraju scenariji mobilizacije, ostaje pitanje koje visi u vazduhu – da li je ovo trenutak za pokazivanje snage ili za povlačenje poteza koji neće dodatno zapaliti situaciju.
Jer, kako stvari sada stoje, linija između demonstracije moći i ulaska u ozbiljan sukob nikada nije bila tanja.
