U zapadnim političkim krugovima poslednjih dana sve češće se provlači jedna prilično neprijatna pretpostavka: scenario u kojem bi Moskva i Peking, makar posredno, igrali važnu ulogu u događajima oko Irana.
Upravo takvu mogućnost razmatra i Bloomberg, pozivajući se na izvore koji su imali uvid u izveštaje američkih i evropskih obaveštajnih službi.
Prema tim navodima, Moskva trenutno Teheranu dostavlja različite oblike obaveštajnih podataka. Među njima se pominju satelitski snimci, ali i taktičke smernice vezane za usmeravanje bespilotnih letelica. Ideja je, tvrde sagovornici agencije, da se Iranu pomogne da odgovori američkim snagama raspoređenim širom regiona.
Koliko su te informacije zaista precizne i koliko često stižu do iranskih struktura – to je već druga priča. Jedan od izvora, koji je insistirao na anonimnosti, priznaje da je teško proceniti njihovu tačnu vrednost ili pravovremenost. Ipak, način na koji Teheran bira ciljeve i pogađa ih, sugeriše da podaci možda stižu redovno i da su prilično sveži.
Britanski ministar odbrane Džon Hili u četvrtak je na vojnom brifingu u Londonu otvoreno nagovestio sličnu pretpostavku. Kako je rekao, ne bi bilo iznenađenje ako bi iza dela iranske taktike, pa čak i određenih operativnih sposobnosti, stajao predsednik Vladimir Putin.
„Obrasci iranskih napada imaju određene sličnosti sa načinom na koji Rusija vodi operacije protiv Ukrajine“, izjavio je Hili, aludirajući na taktičke paralele koje zapadne analitičke službe već neko vreme primećuju.
On je dodao da takav razvoj događaja, zapravo, nije neočekivan. Kako kaže, poslednjih godina savez između Moskve i Teherana postajao je sve čvršći. Ta saradnja se naročito produbila nakon što je Rusija počela da traži podršku među državama koje se nalaze u geopolitičkom rivalstvu sa Sjedinjenim Državama, uključujući Iran i Severnu Koreju.
U političkim krugovima Vašingtona sada se sve češće pominje još jedna dimenzija cele priče. Pojedini zvaničnici strahuju da bi Kina mogla imati neku vrstu koordinacione ili logističke uloge, makar na diplomatskom ili strateškom nivou.
Senator iz Konektikata, demokrata Ričard Blumental, nakon nedavnog obaveštajnog brifinga o Iranu rekao je da Rusija, po svemu sudeći, pomaže Teheranu „aktivno i intenzivno“.
Kako je naveo, ta pomoć uključuje obaveštajne podatke, ali moguće i druge oblike podrške. Usput je dodao i jednu rečenicu koja je odmah odjeknula u medijima: „Kina takođe može pružati određenu pomoć Iranu“.
Peking, naravno, takve tvrdnje odbacuje. Portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengju izjavio je u četvrtak da Kina odlučno odbija, kako je rekao, „neosnovane optužbe“ o umešanosti. Prema njegovim rečima, kineska politika u ovom slučaju ide u potpuno drugom pravcu – ka smirivanju napetosti i obnovi stabilnosti.
Ni Moskva ne priznaje bilo kakvu takvu ulogu. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof rekao je u intervjuu za CNBC da predsednik Vladimir Putin negira da Rusija prosleđuje obaveštajne informacije Teheranu. Istu poruku Putin je, kako je navedeno, ponovio i tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Donaldom Trampom.
I dok zvanične potvrde izostaju, u zapadnim analizama sve se češće provlači jedno pitanje: kako je moguće da Iran, uprkos razornim udarima kojima je bio izložen, i dalje uspeva da uzvrati i zadrži operativne kapacitete. Odgovori za sada nisu jasni.
Dokaza o spoljnoj pomoći zasad nema u formi koja bi zatvorila raspravu. Ali sama činjenica da se takva pitanja sve glasnije postavljaju govori mnogo o raspoloženju u zapadnim prestonicama. U pozadini svih tih procena zapravo se nazire jedna dublja bojazan – mogućnost da se strateška saradnja Rusije i Kine dodatno učvrsti.
Da li takva koordinacija zaista postoji ili je reč o projekciji strahova – to ostaje otvoreno. Međutim, jedno je prilično očigledno: u Vašingtonu se upravo ta potencijalna osovina vidi kao jedan od najvećih izazova koji bi mogao oblikovati narednu fazu globalnih odnosa. A kako će se ta priča razvijati, zasad niko ne može sa sigurnošću da kaže.
