Težina francuskih poteza kojima je Pariz odgovorio na odustajanje Australije od kupovine njenih podmornica, prevazilazi komercijalni spor.
Oni govore o dubokoj političkoj i diplomatskoj krizi među saveznicima, koja može da ima uticaja i na odnose unutar NATO-a.
Na najavu da će SAD, Velika Britanija i Australija formirati novi bezbednosni savez (AUKUS), kao i na odustajanje Kanbere od kupovine francuskih podmornica, Francuska je odgovorila, prvo, da se radi o „nožu u leđa“ Francuskoj, a potom i povlačenju ambasadora iz australijske, američke i britanske prestonice.
Politička kriza izazvana komercijalnim sporom
Odluka o povlačenju ambasadora je retko radikalan potez među saveznicima, kaže Dušan Gujaničić, istraživač Instituta za političke studije.
„Ovo je potez koji, po mom mišljenju, Francusku podseća da mora da preispita svoju ulogu u okvirima transatlantskog savezništva u smislu da mora više da se posveti svojim kapacitetima“, smatra on.
Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Naš sagovornik veruje da je u procesu odlučivanja da odustane od sporazuma sa Francuskom, Vašington uticao na Australiju „prijateljskim ubeđivanjem“. Zbog toga smatra da se ne radi samo o komercijalnom, već i o političkom sporu.
Sa komercijalne strane gledano, Francuska vojna industrija je potpuno nezavisna, proizvodni proces je zaokružen i, kako bi taj proces održavala, od vitalne je važnosti da izvozi oružje, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
Stoga i ne čudi žestina francuskog odgovora na otkazivanje ugovora koji je, s obzirom na vrednost od tridesetak milijardi evra, bio od suštinskog značaja za francusku vojnu industriju.
Kada govori o političkoj strani krize, Zečević napominje da se iz nje može zaključiti da bi EU morala ima svoju odbrambenu i spoljnu politiku, samostalne u odnosu na SAD.
„Problem je što Evropljani, pre svega Francuzi i Nemci nisu uspeli da izgrade zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku, koja je poprilično bazirana na međudržavnom konsenzusu, a čim postoji međudržavni konsenzus to znači da ne može da bude efikasnih dogovora u toj oblasti. Prema tome, ovo jasno pokazuje evropsku geostratešku slabost u globalizovanom svetu“, kaže Zečević.
Kriza je još jednom podstakla francuske zvaničnike da podsete na njihovu staru ideju o formiranju evropskih bezbednosnih snaga, pa je visoki francuski diplomata Klement Bono pozvao Evropu da ponovo razmisli o jačanju autonomnih odbrambenih snaga, za šta, prema njegovom mišljenju, EU ima stručnost, finansije i kapacitete. Zbog čega bi Amerika osiguravala bezbednost Evrope, ako Evropa to može sama da čini, zapitao se on.
Kako će kriza uticati na francuski položaj u NATO
Ako se uzme u obzir da se Francuska u punom kapacitetu vratila u NATO tek nedavno, kada je, posle 40 godina, tadašnji predsednik Nikola Sarkozi odlučio da vrati svoju zemlju u integrisanu komandu NATO, neminovno se postavlja pitanje kako će sadašnji odnos prema Francuskoj uticati na odnose u severnoatlantskoj alijansi.
Trenutna kriza ni u kom slučaju ne može da doprinese jačanju poverenja između saveznika, ako su mogli da pogaze reč i poslovni moral kada je u pitanju bliski saveznik, kako će se SAD ponašati prema nekim drugim zemljama, pita se Gujaničić.
„Ne kažem da će Makron preduzeti neke ultraradikalne poteze u smislu povlačenja iz NATO, ali da će ga ovo dobro zamisliti, sigurno hoće. Drugo, ovo što se dogodilo potvrđuje tezu da su očekivanja da će se Džo Bajden vratiti na kolosek saradnje sa Evropljanima bila lažna. Od toga očigledno nema ništa. To je sada jasno i ovo je možda najbolja potvrda toga“, smatra Gujaničić.
Zečević, kako kaže, očekuje da se, nakon vojno-diplomatskog skandala sa podmornicama u francuskoj javnosti postavi pitanje treba li Francuska da ostane u integrisanoj komandi NATO.
Kakve interese Francuska ima u Pacifiku
Još jedan momenat je, prema Zečevićevom mišljenju, važan za razumevanje težine francuskog odgovora na izazov upućen iz Australije – to su interesi Francuske u azijsko-pacifičkom regionu, gde Francuska poseduje niz prekomorskih kolonija koje obuhvataju veliku morsku površinu.
Geostrateškom saradnjom sa Australijom i Indijom, Francuska je nastojala da učvrsti svoj uticaj u tom delu sveta – dok je sa Indijom zaključila ugovor o prodaji aviona tipa „Rafal“, ugovor sa Australijom trebalo je da zaokruži geostratešku koncepciju francuskog prisustva u regionu koji u ekonomskom smislu postaje sve značajniji.
„Međutim, sada su im Amerikanci pokvarili posao. Očigledno je da je ovde pobedila logika SAD, logika stvaranja jedne vrste pacifičkog NATO koji bi bio baziran na partnerstvu između SAD, Velike Britanije, Australije i, verovatno, Novog Zelanda, Japana, Južne Koreje i Filipina. Sve su to zemlje gde će Amerikanci pokušati da ostvare vodeću ulogu, kao što imaju vodeću ulogu u Evropi kroz NATO“, zaključuje Zečević.
Odluka o povlačenju francuskih ambasadora iz Vašingtona i Kanbere stigla je nedugo pošto je američki predsednik Džozef Bajden najavio formiranje novog saveza između njegove zemlje, Velike Britanije i Australije, istovremeno najavivši da će državu-kontinent snabdeti nuklearnim podmornicama.
Najava američkog predsednika podstakla je Australiju da poništi ugovor o kupovini francuskih podmornica vredan 31 milijardu evra, koji je potpisan 2016.
„Pozvan sam u Pariz na konsultacije. Ovo je usledilo nakon najava koje direktno utiču na viziju naših saveza, naših partnerstava i značaja Indo-Pacifika za Evropu“, napisao je na Tviteru francuski ambasador u Vašingtonu Filip Etjen.
Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
Nikola Joksimović (sputnik)
