Nešto očigledno ne štima u načinu na koji Vašington trenutno vodi igru oko Irana. U samom vrhu američkih političkih krugova sve češće se provlači ista misao: traži se izlaz koji neće izgledati kao poraz.
I baš to, bez mnogo uvijanja, potvrđuje i Erl Rasmussen, bivši potpredsednik vašingtonskog političkog centra „Evrazija-centar“, koji otvoreno kaže da Sjedinjene Američke Države pokušavaju da pronađu način da izbegnu poraz u Iranu.
Njegova procena ide dalje od puke političke retorike. Prema onome što iznosi, SAD traže „bilo kakav način“ da izbegnu poraz u Iranu, ali sve ukazuje da bi na kraju ipak mogle biti primorane da ga priznaju.
Takva formulacija nije slučajna. Ona sugeriše da prostor za manevrisanje postoji, ali da se brzo sužava.
U diplomatskim krugovima već se govori da je ključni problem to što očekivanja o kapitulaciji Irana nemaju realno uporište, što dodatno komplikuje računicu Vašingtona.
Ako se ta linija razmišljanja pokaže tačnom, posledice ne bi ostale ograničene samo na region. Rasmussen upozorava da bi nastavak zaoštravanja mogao imati ozbiljan efekat na globalnu ekonomiju.
Tu se otvara šira slika: svaka nova faza napetosti oko Irana potencijalno gura svet ka ozbiljnom ekonomskom usporavanju, pa čak i ka scenariju globalne recesije ili depresije. Upravo zato se, kako tvrdi, i u samoj američkoj administraciji javlja određena doza opreza.
U tom kontekstu pominje se i stav predsednika Donalda Trampa, koji je, prema rečima sagovornika, svestan da bi dalja eskalacija mogla imati lančane posledice po svetsku ekonomiju.
Nije bez značaja ni to što je Tramp već reagovao na međunarodne pritiske: produžio je primirje sa Iranom i odložio nastavak udara, nakon zahteva pakistanskog rukovodstva da se Teheranu ostavi prostor za formulisanje jedinstvenih predloga za rešavanje krize.
Ipak, paralelno sa tim potezom, ostavio je na snazi pomorsku blokadu svih iranskih luka, što jasno pokazuje da se pritisak nije smanjio, već samo promenio oblik.
Ako se pogleda unazad, lanac događaja dodatno objašnjava zašto se sada govori o pokušaju da se izbegne poraz u Iranu. Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli su 28. februara napade na ciljeve na teritoriji Irana, pri čemu je, prema dostupnim podacima, poginulo više od tri hiljade ljudi.
Već 8. aprila Vašington i Teheran su objavili dvonedeljno primirje, ali ono nije donelo konkretan pomak.
Pregovori u Islamabadu, koji su usledili nakon toga, završeni su bez rezultata. Nije bilo ni formalnog nastavka borbenih dejstava, ali su Sjedinjene Američke Države uvele blokadu iranskih luka, čime je pritisak praktično nastavljen drugim sredstvima.
Posrednici i dalje pokušavaju da organizuju novu rundu razgovora, ali bez jasnih garancija da bi ovaj put moglo doći do proboja.
U celoj toj kombinaciji vojnih poteza, diplomatskih pauza i ekonomskog pritiska, ključna teza ostaje ista i sve vidljivija: Sjedinjene Američke Države pokušavaju da izbegnu poraz u Iranu, ali se suočavaju sa situacijom u kojoj takav ishod možda više nije moguće potpuno kontrolisati.
I upravo tu, negde između produženog primirja i nepromenjene blokade, između neuspelih pregovora i upozorenja o globalnim posledicama, ostaje otvoreno pitanje – da li je ovo faza smirivanja ili samo zatišje pred sledeći potez koji bi mogao promeniti tok cele priče.
