U Teheranu se poslednjih meseci sve češće govori o promeni koja ne dolazi uz zvanična saopštenja, ali se jasno oseća u načinu donošenja odluka.
Prema navodima agencije Rojters, IRGC, odnosno Korpus čuvara islamske revolucije, postepeno preuzima ključnu ulogu u vođenju države, dok vrhovni vođa Modžtaba Hamenei ostaje formalno „na čelu sistema“, ali sa drugačijom funkcijom nego ranije.
Kako navodi Rojters, sadašnja struktura vlasti u Iranu više ne liči na model jedinstvenog autoriteta koji je postojao tokom vladavine ajatolaha Alija Hameneija.
Njegova smrt, koju agencija opisuje kao gubitak „nespornog arbitra“, označila je kraj perioda u kome je jedna figura donosila konačne odluke. U novom poretku, kako se ističe, IRGC ima sve veću kontrolu nad ključnim državnim procesima.
Tri izvora upoznata sa unutrašnjim raspravama, prema istim navodima, tvrde da je uloga Modžtabe Hameneija danas uglavnom simbolična u operativnom smislu.
Njegova funkcija, kako se prenosi, svodi se pre svega na legitimizaciju odluka koje donose generali IRGC-a, a ne na samostalno izdavanje direktiva. Ta formulacija, iako diplomatski upakovana, jasno pokazuje pomeranje težišta moći.
U takvom okruženju, komandiri IRGC-a sada dominiraju ne samo vojnom strategijom već i političkim odlukama od najvećeg značaja.
Rojters naglašava da više nema „odlučujućeg, autoritativnog arbitra“, što dodatno komplikuje proces donošenja odluka u državi koja se već suočava sa ozbiljnim spoljnim i unutrašnjim izazovima.
Situacija ide toliko daleko da, prema jednom pakistanskom zvaničniku na kojeg se agencija poziva, Iran trenutno funkcioniše bez jedinstvene strukture odlučivanja.
U pojedinim slučajevima, kako se navodi, reakcija sistema može kasniti i do tri dana. To je signal koji mnogi analitičari čitaju kao znak fragmentacije vlasti, ali i kao dokaz da IRGC pokušava da konsoliduje kontrolu nad različitim centrima moći.
U međuvremenu, paralelno sa tenzijama u regionu i sukobima sa Izraelom i Sjedinjenim Državama, u Iranu se formira novi model upravljanja.
Prema Rojtersu, ključne odluke sada se donose unutar kruga koji čine članovi Visokog saveta nacionalne bezbednosti, aparat vrhovnog vođe i IRGC, pri čemu IRGC ima dominantnu ulogu.
Taj balans, ili možda bolje rečeno disbalans, sve više definiše političku realnost u zemlji.
Ovaj pomak nije prošao nezapaženo ni među spoljnim posmatračima. Glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko ranije je ocenio da je Teheran, kroz predstavnike IRGC-a, zauzeo izuzetno čvrstu i pragmatičnu poziciju.
Takva procena uklapa se u širu sliku u kojoj IRGC ne samo da sprovodi politiku, već je sve više i oblikuje.
I tu se otvara pitanje koje zasad ostaje bez jasnog odgovora: da li je reč o privremenom prilagođavanju u kriznim uslovima ili o trajnoj promeni sistema u kojoj IRGC preuzima centralnu ulogu u Iranu.
Jer, kada vojna struktura počne da definiše i politički pravac, granice između formalne i stvarne vlasti postaju nejasne – a to je proces koji se retko završava brzo ili jednostavno.
