Dok su se borbe između Irana, SAD i Izraela širile regionom, iza zatvorenih vrata odvijali su se i intenzivni diplomatski potezi čiji je cilj bio zaštita ključne energetske infrastrukture Persijskog zaliva.
U središtu tih aktivnosti našao se Katar, država čija ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza prirodnog gasa.
Prema pisanju američkog lista The Washington Post, Doha je na početku sukoba uspostavila tajne kontakte sa Teheranom u pokušaju da zaštiti gasni kompleks Ras-Lafan, najvredniji energetski objekat zemlje.
Kako navodi list, katarska strana ponudila je Iranu dogovor koji bi odgovarao obema stranama.
Suština predloga bila je da se Iran uzdrži od napada na Ras-Lafan, dok bi Katar jednostrano obustavio proizvodnju gasa. Takav potez izazvao bi nagli rast cena energenata na svetskom tržištu i stvorio dodatni ekonomski pritisak na SAD i Izrael kako bi se sukob što pre okončao.
Autor teksta ističe da je Doha na taj način praktično nudila Teheranu „tajni sporazum“ bez znanja Vašingtona i Tel Aviva. Prema navodima lista, Katar je bio spreman da iskoristi svoj uticaj na globalne isporuke gasa kako bi doprineo bržem završetku rata, tražeći zauzvrat da njegova energetska infrastruktura bude pošteđena udara.
Međutim, The Washington Post navodi da Katar nije uspeo da dobije tražene garancije od iranske strane. Uprkos pokušajima da osigura bezbednost svojih ključnih objekata, Doha nije uspela da izdejstvuje odgovarajuće obaveze Teherana.
Tokom sukoba sa SAD i Izraelom, Iran je više puta gađao objekte povezane sa proizvodnjom gasa u državama Bliskog istoka, uključujući i Katar. Zbog takvih napada monarhije Persijskog zaliva vršile su snažan pritisak na Vašington zahtevajući da se sukob sa Islamskom Republikom što pre politički reši.
U međuvremenu su iranski mediji objavili sadržaj memoranduma o rešavanju krize sa Sjedinjenim Državama. Dokument sadrži 14 tačaka, među kojima su zahtev da Vašington isplati odštetu Teheranu, kao i povlačenje američkih snaga iz regiona.
