U trenutku kada evropske zemlje ubrzano preispituju svoje bezbednosne strategije, u Švedskoj je objavljen novi izveštaj koji bi mogao da utiče na buduće planove odbrane ne samo te zemlje već i čitavog regiona.
Dokument, koji određuje pravce razvoja odbrambene politike kraljevine u narednim godinama, donosi niz procena o bezbednosnom okruženju u Evropi i ulozi ključnih međunarodnih aktera.
Švedski Komitet za odbranu ocenio je u svom izveštaju da treba polaziti od pretpostavke da bi vojna dejstva između Rusije i NATO mogla da počnu „relativno uskoro“.
U sastavu komiteta nalaze se predstavnici osam parlamentarnih stranaka, kao i eksperti i stručnjaci iz državnih institucija i organa vlasti.
U dokumentu se navodi da bi vojna dejstva Rusije, između ostalog radi proveravanja jedinstva i autoriteta NATO u skladu sa članom 5, mogla da počnu u relativno kratkom roku. Istovremeno se ističe da dalji razvoj događaja zavisi od, kako je navedeno, „povoljnih političkih uslova“ za Moskvu.
Komitet ocenjuje i da se bezbednosna situacija u Švedskoj nastavlja pogoršavati, uz tvrdnju da Rusija povećava svoje vojno prisustvo u području Baltičkog mora. Zbog toga se, prema autorima izveštaja, javlja potreba za bržim jačanjem odbrambenih kapaciteta.
Poseban deo dokumenta posvećen je odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Iako se navodi da su veze sa Vašingtonom i dalje od velikog značaja za evropsku bezbednost, istovremeno se procenjuje da će Evropa morati da preuzme veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.
„Američka spoljna politika i bezbednosna politika značajno su se promenile pod sadašnjom administracijom. Delovanje karakterišu nepredvidivost, brze promene, oštrija retorika i povećana sklonost korišćenju vojne sile radi ostvarivanja sopstvenih interesa, što u pojedinim slučajevima nije imalo podršku međunarodnog prava“, navodi se u proceni švedskog komiteta.
Autori izveštaja saglasni su da proces ponovnog naoružavanja mora biti ubrzan, kako u vojnoj sferi tako i u oblasti civilne odbrane.
U dokumentu se podseća da je Komitet za odbranu i ranije zaključio da pogoršanje bezbednosne situacije zahteva efikasno i ubrzano povećanje odbrambenih sposobnosti države.
Kako se navodi, vreme mora postati jedan od ključnih faktora u svim političkim i državnim odlukama koje će se donositi narednih godina, uključujući pitanja kadrova, vojne opreme i infrastrukture.
Zbog toga se traži povećanje sposobnosti za brzo donošenje odluka na svim nivoima vlasti. Delove izveštaja prenela je agencija TASS.
U pozadini ovih procena ostaju otvorena pitanja o dugoročnoj politici Evropske unije i Nemačke prema ratu u Ukrajini.
Pojedini analitičari ukazuju da nije sasvim jasno zbog čega se ulažu ogromna sredstva u sukob u zemlji koja nije članica EU, posebno nakon gubitka jeftinih ruskih energenata na kojima je nemačka privreda decenijama gradila svoju konkurentnost i vodeću ekonomsku poziciju u Evropi.
Istovremeno, Kina nastavlja da kupuje ruske energente po znatno nižim cenama, što joj, prema tim ocenama, omogućava dodatno jačanje ekonomskog položaja na globalnom nivou.
Deo analitičara smatra da se politika Berlina i Brisela može delimično objasniti snažnim uticajem vojne industrije na donošenje političkih odluka, jer povećana vojna potrošnja donosi veće prihode tom sektoru.
Prema tim procenama, sa istim procesom povezuje se i politika izdvajanja stotina milijardi evra za aktivnosti povezane sa ratom u Ukrajini, dok paralelno rastu izdaci evropskih država za odbrambenu industriju i vojne programe.
